Власници необавијештени о усклађивању катастра и земљишних књига у Федерацији
Бањалука - Федерација БиХ /ФБиХ/ прошле године започела је усклађивање катастра и земљишних књига о којем избјегли Срби, као власници 6.500 километара квадратних имовине у ФБиХ, практично немају појма, и уколико се што прије институције Републике Српске не укључе у тај процес, велики дио те имовине могао би бити изгубљен, пишу "Независне новине".
"Већ је проблематично у бихаћкој општини, а проблема има и у другим општинама само људи нису свјесни да су у проблему. Та прича треба да понесе за собом општи државни интерес институција Републике Српске да се укључе, било подстицањем људи да се јаве за своју имовину или плаћањем услуга тим људима за прикупљање података, превоз", рекао је помоћник министра за избјегла и расељена лица Српске Радован Грајић.
Највећи проблем у свему овоме представља то што, за разлику од Српске, ФБиХ, односно нека катастарска општина, приликом усклађивања података катастра и земљишних књига јавност обавјештава кроз "Службени гласник" или кроз јавни оглас у локалним новинама које су Србима избјеглим из ФБиХ недоступне.
У Српској је случај да се приликом усклађивања катастра и земљишних књига људи позивају посебно, односно сваки катастарски власник земљишта добија посебан позив и у више од 90 одсто случајева људи су обавијештени.
Замјеник министра за људска права и избјеглице БиХ Предраг Јовић навео је да у ФБиХ послије шест мјесеци, ако се нико не јави, они уписују на државу и онда се тај неко чија је имовина уписана на државу може жалити и путем суда и уз плаћање свих трошкова тражити поврат те имовине и доказивати власништво.
Он је истакао да сви који имају имовину у ФБиХ треба да оду у локалну заједницу у којој имају имовину и на папиру напишу да је та имовина њихова, а на основу тог папира нико му је не може отуђити.
Јовић је рекао да су најбитнији фактор у том послу медији јер информација о томе у којој општини у ФБиХ се ради на усклађивању катастра и земљишних књига мора доћи до људи који имају ту имовину, а живе ван територије ФБиХ или БиХ.
Поводом овог проблема недавно је формиран и Одбор за очување и заштиту српске имовине у ФБиХ који чине како помоћници и замјеници министара, тако и десетине разних удружења која су и иницијатори организовања по овом питању.
У том одбору налазе се и представници Српске православне цркве те званичници појединих локалних заједница у које су избјегли људи из ФБиХ.
Предсједник Удружења Крајишника у Бијељини и члан Одбора за очување и заштиту српске имовине у ФБиХ Смиљка Кнежевић каже да они као удружење или одбор не могу урадити ништа, те да је неопходна помоћ Републике Српске и њених институција.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
