У Београду одржан скуп о страдању Срба из долине Криваје

Зоран Благојевић, предсједник Завичајног удружења Завидовићана у Добоју које већ 15. пут организује марш “Стазама егзодуса”, рекао је за Срну да се сваке године, 10. септембра, обиљежава прогон српског становништва са простора јужног дијела Озрена и Возуће, када је из 30 села протјерано 1.920 породица, са 7.860 становника.

Благојевић је подсјетио да је тада у садејству Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ, Тузланског и Зеничког корпуса и одреда “Ел муџахедин”, протјерано комплетно српско становништво и почињен стравичан злочин над 64 заробљена припадника Војске Републике Српске и цивила, којима се у муџахединском кампу губи сваки траг.

Благојевић каже да се Срби који су преживјели сјећају да су у маџахединском кампу српски борци били обезглављени, да су живи тјерани да љубе одсјечене српске главе, које су ишле од “од руке до руке”, а касније је снимљен и документарни филм о том догађају “Љуби брата”.

Благојевић је напоменуо да је за све ове злочине који су почињени на Возући у периоду протјеривања српског становиштва са овог подручја осуђен само командант Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакиб Махмуљин, прво на 10, а касније правоснажно на осам година затвора, да би му након тог допуштено да изађе из БиХ и оде у Истанбул, у Турску.

“Он је напустио земљу, што није смјело никако да се догоди, јер по слову закона одмах након правоснажне пресуде се иде на издржавање казне. Међутим, то само важи ако је правоснажна пресуда за припаднике Војске Републике Српске, док за Бошњаке то не вриједи”, рекао је Благојевић.

Он је истакао да би за овај злочин требало да одговарају сви који су били егзекутори, што врло добро зна њихов командант, упитавши зашто нису жива она 64 Србина која су била заробљена и како је могуће да нико није размијењен.

Благојевић је рекао да се у знак сјећања на све погинуле у том подручју 10. септембра организује марш “Стазом егзодуса” дуг 22 километра, гдје се иде у Возућу до Цркве Светог Георгија, у чијој је порти била масовна гробница из које је ексхумирано 21 тијело, од којих 17 било без главе.

Он је рекао да Срби и даље траже правду, ако може бар мали пламичак те правде да се задовољи према српском становништву са тих простора.

У тим борбама је погинуло 459 српских бораца, 412 се водило као нестали, од којих су 283 идентификована, а за 129 се још трага.

У само 1992. години из Зенице је протјерано 22.000 Срба, из Завидовића 11.600, а из Бановића 4.500, тако да су нападали и Возићу да је очисте од Срба, како би имали чисту комуникацију између Зенице и Тузле.

На конференцији за новинаре у скупштинској сали београдске општине Звездара, осим Благојевића, обратили су се Љубинко Ђурић из истог удружења, ратни новинар и извјештач из Возуће Лидија Жарић.

Скуп су поздравили и предсједник општине Звездара Владан Јеремић, те Јован Чакаревић у име домаћина скупа - удружења “Координација удружења избјеглих и расељених у Србији”.

Јеремић је рекао да је послије протјеривања Срба из БиХ око 10.000 њих пронашло дом у општини Звездара.

Срби из Возуће су сурово прогнани у операцији такозване Армије БиХ “Фарз” /”Ураган”/, која је трајала од 10. до 24. септембра 1995. године, а претходило јој је НАТО бомбардовање и уништавање цивилних репетитора и објеката.

Тада је спаљено 30 села, протјерано 1.920 породица са 7.860 чланова, убијено око 500 војника и цивила, а велики број Возућана још се води као нестали.

Конференцију за новинаре организовало је Завичајно удружење Завидовићана у Добоју, у сарадњи са удружењем “Координација удружења избјеглих и расељених у Србији”, уз подршку општине Звездара и Представништва Републике Српске у Србији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.