Прецизније дефиниције струковног и академског звања

Помоћник министра просвјете и културе Републике Српске за високо образовање Радмила Пејић рекла је Срни да су умјесто досадашњег звања "Bachelor of Applied" прописана звања "Bachelor of Applied Science" и "Bachelor of Applied Arts", а умјесто досадашњег "Bachelor" предвиђена су звања "Bachelor of Science" и "Bachelor of Arts", те да област образовања у којем се звање додјељује одређује које ће се од понуђених звања прописати.

"Тако, на примјер, жBachelor of Applied Scienceж се додјељује у областима инжењерства и технологије, природних наука, здравствених наука - за поједина поља и пословног управљања - менаџмента, док се жBachelor of Applied Аrtsж додјељује у области друштвених наука, хуманистичких наука, здравства и медицине - за одређена поља и умјетности", рекла је Пејићева.

Она је додала да скраћеница "BSc", која је била прописана за звање "Bachelor" није адекватна за све области образовања, нарочито када се додјељује струковно звање у области умјетности.

"Један од најважнијих разлога за доношење овог закона јесте дефинисање и диференцирање звања која се стичу у различитим дисциплинама образовања, звања која се стичу завршетком три и четири године студија првог циклуса, као и звања која се стичу на академским од оних који се стичу на струковним студијама", истакла је Пејићева.

Према њеним ријечима, новина је и увођење дисциплине образовања као референтног за утврђивање звања, а не области образовања како је до сада било.

"Тако је прописано да се завршетком првог циклуса академског студија у трајању од три године стичу академска звања из одговарајуће дисциплине образовања са назнаком броја ECTS бодова - на примјер жправник – 180 ECTS бодоваж, односно звање жпрофесорж, односно жинжењерж, док се тек са четири године додјељује звање ждипломираниж, односно ждипломирани инжењерж, односно ждипломирани професорж у одговарајућој дисциплини образовања уз назнаку броја бодова – 240 ECTS бодова", навела је Пејићева.

Она је додала да је разлог за раздвајање трогодишњих од четворогодишњих звања потреба да се нагласи разлика у оптерећењу студента, као и да се задржи традиција звања "дипломирани" за четири године академског студија.

Разлог за раздвајање ових врста звања "професор" и "инжењер" од осталих, према ријечима помоћника министра за високо образовање, јесте у томе што ријечи "професор" и "инжењер" не означавају дисциплину образовања већ врсту занимања, те их је било потребно посебно прописати као ознаке које се стављају прије дисциплине образовања, на примјер, инжењер информатике – 180 ECTS бодова или професор биологије – 180 ECTS бодова, дипломирани инжењер архитектуре – 240 ECTS, дипломирани професор хемије – 240 ECTS бодова.

"Закон, такође, разликује струковна од академских звања, те код струковних додјељује звања жструковниж и жструковни инжењерж у одговарајућој дисциплини образовања са назнаком броја бодова, односно 180 ECTS и 240 ECTS бодова", рекла је Пејићева.

Она је додала да је предложеним измјенама и допунама Закона о звањима која се стичу завршетком високог образовања предвиђено и увођење струковног студија другог циклуса, да би се хармонизовало струковно високо образовање Републике Српске са системом струковног високог образовања у земљама ЕУ, односно да би се ријешио проблем признавања диплома струковних мастер студија које су стечене у било којој од земаља ЕУ, као и у земљама ван Уније, а у којима се реализују струковне мастер студије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.