Квалитетнија испорука струје корисника Електрокрајине

Чавић је на новогодишем пријему за пословне партнере подсјетио да је ријеч о трогодишњем инвестиционом циклусу који се финансира кредитним средствима Европске банке за обнову и развој /ЕБРД/ у износу од скоро 30 милиона КМ.

"Пројекат подразумијева реконструкцију и изградњу 50 средњенапонских и 150 нисконапонских мрежа на цијелом дистрибутивном подручју жЕлектрокрајинеж. Друга фаза пројекта предвиђа измјештање мјерних мјеста из објеката потрошње и уградњу бројила са даљинским очитавањем електричне енергије за више десетина хиљада купаца", навео је Чавић.

Он је нагласио и да је "Електрокрајина" од 1. марта знатно унаприједила пословне резултате по многим кључним параметрима, од повећане наплате електричне енергије, смањења ненаплаћених потраживања и дистрибутивних губитака, до појачане борбе против неовлаштене потрошње.

Чавић је рекао и да се ово предузеће, заједно са другим електродистрибутивним предузећима у Републици Српској припрема за прелазак на потпуно нову организацију од марта наредне године. /крај/нб/аб

ВИШЕ ОД ПОЛОВИНЕ МЛАДИХ НЕЗАДОВОЉНО СРЕДЊИМ ОБРАЗОВАЊЕМСАРАЈЕВО, 27. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Више од половине младих у БиХ незадовољно је својим средњим образовањем, а више од 25 одсто истиче да стечена знања и вјештине нису у складу са потребама тржишта рада што показује и податак да је готово 47 одсто младих у земљи незапослено, наведено је у извјештају Свјетске банке.
У извјештају, који је финансирала ЕУ, наведено је да БиХ има један од најнижих нивоа приступа предшколском образовању у регији, будући да је само 15 одсто дјеце укључено у предшколско образовање, док је у Унији просјек 95 одсто.

"Овакви подаци забрињавају, с обзиром на јаке свјетске доказе о значају образовања у раном дјетињству за стицање основних когнитивних и социо-емоционалних вјештина и помагање појединцима да изађу из сиромаштва", истакли су из Свјетске банке.

У извјештају је наглашено да је потреба родитеља за предшколским образовањем јако велика у одређеним урбаним подручјима попут Сарајева, Бањалуке, Брчког и Мостара, гдје постоје листе чекања, али да постојећа инфраструктура и финансирање нису довољни да задовоље потребе.

Из Свјетске банке наводе да у многим општинама у БиХ не постоји ниједна предшколска установа, као и да је још већи проблем у руралним подручјима, гдје је и незапосленост већа, а приходи мањи, те постоје и културне норме у погледу бриге о дјеци, што све додатно ограничава похађање предшколског образовања.

"Образовање у БиХ је такође изразито исцјепкано - постоји 14 органа надлежних за образовање, у земљи која има 3,3 милиона становника и 422.645 ученика. Због тога не треба да изненађује што издаци за запослене званичнике, наставнике, директоре и ненаставно особље чине више од 90 одсто потрошње на образовање, у поређењу са просјеком ЕУ од 77 одсто", наведено је у извјештају.

Из Свјетске банке оцјењују да то оставља врло мало простора за набавку наставног материјала и опреме, обуку наставника, побољшање услова за учење и боравак у школи.

У извјештају је наведено да су, за разлику од предшколског образовања, стопе уписа у основне и средње школе доста високе и износе 90, односно 77 одсто.

"Упркос тако великом приступу, основном и средњем образовању недостаје квалитет јер се у поређењу са другим земљама у регији релативно мало времена проводи на настави, чиме се ограничавају могућности за учење. Та разлика значи да ученици током свог школовања пропусте еквивалент од више од 100 дана наставе", наглашено је у извјештају.

Из Свјетске банке наводе да су сва питања квалитета и релевантности образовања истакнута и кроз учешће БиХ у Програму оцјењивања ученика /ПИСА/, у којем је провјерено знање петнаестогодишњих ученика из читања, математике и природних наука.

"Резултати показују да је између 50 и 60 одсто укључених ученика показало жлош учинакж, што значи да више од половине није показало основна знања из читања, математике и природних наука, у поређењу са просјеком од 31 одсто таквих у Европи и централној Азији, те 24 одсто у ЕУ", поручили су из Свјетске банке.

У извјештају је истакнуто да су наставници срце образовног система, а да је њихова професија у БиХ релативно непривлачна, дијелом због тешких услова рада у многим школама, док су им плате у рангу плата у јавном сектору, односно, готово за 25 одсто су веће од просјека у приватном сектору.

"Плате наставника у БиХ зависе и од њиховог образовања и радног стажа - фактора који нису нужно повезани са побољшањем знања ученика. Прилике за професионални развој су ограничене, а педагошки заводи имају ограничене капацитете, што доводи до велике зависности о програмима донатора и невладиних организација", наглашено је у извјештају.

Из Свјетске банке указују да се директори школа, који би требали да проводе вријеме помажући наставницима, фокусирају не на пружање подршке настави, него на административне послове.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.