Дуг према банкама незаустављиво расте
Бањалука - Сваки становник РС на крају септембра ове године у просјеку је био дужан 1.965 КМ, а у односу на крај 2013. дуг је порастао за 115 марака.
Према подацима Агенције за банкарство РС, становништво је на крају септембра банкама, микрокредитним организацијама и лизинг кућама дуговало 2,608 милијарди КМ, док је на крају прошле године та сума износила 2,455 милијарди. Највећа кредитна задуженост грађана је код банака и износи 1.799 марака. На основу кредита подигнутих у микрокредитним организацијама сваки становник Српске дужан је 161, а послови са лизинг друштвима повећали су дуг за још пет марака.
Члан Удружења економиста РС "СЊОТ" Александар Љубоја каже да тренд сталног раста задуживања није добар, посебно када расте незапосленост и смањује се привредна активност.
- Иако овај дуг на први поглед не изгледа велики, његово константно повећање указује на то да се троши више него што се заради. Износ просјечног дуга становништва не би био забрињавајући да се привредна активност не смањује, да се не повећава број незапослених и да се због тога могућност сервисирања кредита у већој мјери не доводи у питање. Требало би се радити много више на запошљавању и стварању нове вриједности па би и овај дуг представљао мањи терет - казао је Љубоја.
Додао је да је у погледу задужења у земљама у окружењу ситуација гора него код нас, али да су код њих много боље предиспозиције раста привреде.
- Много већу задуженост у тим земљама прати и већа индустријска производња - казао је Љубоја.
Економски аналитичар Зоран Павловић каже да плата не може да задовољи потребе грађана РС и да они због тога често посежу за задуживањем.
- Стамбени и потрошачки кредити су најчешћи разлози задуживања. Сигурно је да ова тешка ситуација доводи до тога да људи који имају новац штеде, док грађани који се задужују то раде из нужде - нагласио је Павловић и додао да свако ко може да се не задужи сигурно то данас неће радити.
Штедња
У извјештају Агенције за банкарство наводи се да је штедња грађана порасла на крају септембра за десет одсто у односу на крај претходне године и достигла 1,853 милијарде КМ.
- Од краја 2008. када је износила 773 милиона КМ до краја трећег квартала 2014. године штедња је порасла за 140 одсто - наводи се у извјештају.
Љубоја каже да се на штедњи види психолошки моменат који се јавља у вријеме кризе, када се људи окрећу штедњи и смањењу потрошње због страха од будућности.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
