Убијени војници немају гробове

Око 200 преживјелих учесника, породица убијених, представника удружења жртава Одбрамбено-отаџбинског рата и чланова делегација институција власти РС одржали су мирну шетњу, положили цвијеће и упалили свијеће за убијене војнике. На мјесту страдања положено је 200 бијелих ружа.

Горан Јокић убијен је са 19 година, а његове кости мајка Мара сахранила је 2007. године.

- Дуже га мајка већ нема, него што ми је био, али ми га сваког дана све више нема, његових образа у мојим рукама, нерођених унука. Пуста ми породична славља и нејако имање без њега - говори Мара.

Деветнаестогодишњак је био и Ранко Лазић када је убијен, а мајка Живана је тек 2012. године пронашла дјелиће спаљених костију свог дјечака. Миленко Вујановић на Брчанској малти само једном годишње, уз полицијску пратњу, прислужи свијећу убијеном брату Цвијетину.

- Најтеже је породицама што не могу, што немају гдје убијенима и спаљенима да у миру и самоћи, свијећу запале, и да тугују. Јер туга је увијек изнова обиљежавати злочине за које нико још није кажњен - каже Миленко.

Преживјели учесник “тузланске колоне” Радојица Илић, који је послије рањавања остао тешки инвалид, рекао је да вјерује да ће правда сигурно доћи и да се на томе мора истрајати.

Скупу су присуствовали министар рада и борачко инвалидске заштите РС Петар Ђокић, бројни народни посланици и представници Срба у институцијама БиХ.

- Злочин у “тузланској колони” појачао је спиралу сукоба и распламсао рат на просторима бивше БиХ - рекао је Ђокић.

Обиљежавање страдања у “тузланској колони” настављено је служењем парастоса на Градском гробљу Пучиле у Бијељини.

За злочин, у којем су погинула најмање 54 војника, а 44 рањена, ни послије 21 годину још нико није процесуиран.

Без инцидената

Скуп у Тузли, који су обезбјеђивале јаке полицијске снаге Тузланског кантона, прошао је мирно, без провокација и инцидената.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.