Мајка и син заједно на предавањима

Данијела Стоканић
Мајка и син заједно на предавањима

Бањалука - Да никада није касно да се постигну давнашњи циљеви доказују студенти универзитета у Бањалуци и Источном Сарајеву који су у петој, шестој, па и седмој деценији одлучили да упишу факултет.

На жељи за усавршавањем, вољи за учењем и преданости у раду могу да им позавиде и тридесетак година млађе колеге.

Несвакидашња појава је и да у истој клупи раме уз раме четврту годину заредом на бањалучкој Академији умјетности сједе мајка и син. Студентску клупу, друштво, књиге са готово троструко млађим колегама данас дијеле и педесетседмогодишњи студенти Правног факултета и Богословије у Источном Сарајеву.

Позне године и беспарица нису били препрека за оне који су одважно прионули на учење и наставили своје образовање. Међу њима је и позната књижевница и глумица Дара Стојиљковић из Бањалуке која је прошле године у  80. години стекла звање мастера. Мало ко може да се похвали да је испунио све што је зацртао у животу попут Стојиљковићеве, која је радни вијек посветила представама, покојој филмској улози, али, прије свега, студентима.

Она је прије двије деценије уписала мастер у Београду, на Факултету драмских умјетности. Сплет околности, каже, спријечио је да га и заврши.

- Прије годину и по пало ми је на памет да у Бањалуци наставим тамо гдје сам стала прије рата. С обзиром на то да нисам имала довољно новца, а како бих остварила свој сан, знала сам гладовати. Јела сам само паленту и попару како бих успјела издвојити новац за мастер. И успјела сам. Ево, данас се осјећам као побједник - испричала је Стојиљковићева чији индекс краси 13 десетки.

Додала је да се није одрекла старих вриједности, па је цијели мастер рад куцала на писаћој машини, а касније тражила ко ће јој рад преписати у електронској форми. Иако је на папиру давно у пензији, она каже да се ни данас не осјећа као пензионер.

Посао, породица и друге обавезе биле су препрека и за  четрдесетпетогодишњу Даницу Живанић да студиј ликовне умјетности, тачније сликарства упише раније. Живанићева је сада заједно са сином студент четврте године сликарства на Академији умјетности. Све испите, како каже, даје у року, а син, који је факултет уписао годину раније, велика јој је подршка.

- Факултет је за мене нека врста сатисфакције, једноставно, надопуна свега оног што ми је недостајало и у образовању, а и у животу - испричала је Живанићева и додала да неће само на овоме стати. Најављује да ће, вјероватно, уписати и мастер. 

Према њеним ријечима, на овом факултету има колега и по неколико година старијих од ње. 

И на Филолошком факултету у Бањалуци наставу похађа 11 активних студената који имају око 50 година, а ријеч је о програму дошколовања за српски језик и књижевност.

На Универзитету у Источном Сарајеву истичу да становници средњих година ријетко уписују први циклус студија.

- Нешто више их уписује други и трећи циклус, изузев програма дошколовања на Педагошком факултету на старијим годинама студија - истакли су на Универзитету.

Продао викендицу ради студија

Лоша финансијска ситуација и јака жеља за учењем прије три године натјерала је једног седамдесетпетогодишњака да прода викендицу како би наставио школовање на Пољопривредном факултету Универзитета из Источног Сарајева - Одјељење у Бијељини. Иначе, овај седамдесетпетогодишњак у пензију је отишао 2007. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана