Клиника за васкуларну хирургију УКЦ РС: Ране дијагнозе и врхунски љекари спасили животе

О каквом захвату је ријеч најбоље свједочи податак да се у врло малом броју свјетских здравствених центара ради оваква операција. На лијечење у УКЦ РС долазе и пацијенти из Сарајева. Захвати изведени протеклих дана на Клиници за васкуларну хирургију у Бањалуци трајали су између три и шест часова, а сва три пацијента се добро опорављају.

За љекаре који су учинили све да би спасили њихове животе имају само ријечи хвале. На болове су, кажу, заборавили и само ишчекују одлазак кући својим најмилијима.

- Добро се осјећам и веома сам захвалан доктору и свом особљу које ме пази - казао је Бањалучанин Стево Гајић (73).

Са истом муком на врата УКЦ РС прошле седмице покуцала је и Косара Лалић (79) из Бањалуке, а захваљујући брзој интервенцији љекара сада се добро осјећа.

- Имала сам јаке болове кад сам дошла. Све је добро прошло, јер сам била у сигурним рукама - казала је Лалићева која се нада да ће ускоро на кућно лијечење.

Анеуризма или пукнуће трбушне аорте, као и свако друго обољење, изазива страх код пацијената, поготово ако знамо да у свијету мали број обољелих успије стићи до хирурга, а преживи сваки други који дође у операциону салу.

- Око 80 одсто пацијената који имају пукнуту крвну жилу трбушне аорте не успију уопште доћи до хирурга, а од оних преосталих 20 одсто који живи стигну у операциону салу, преживи 54 одсто. То довољно говори о томе колико је вријеме значајно за изљечење - истакао је Рољић.

Успјешност овог захвата, који се сматра једним од најкомпликованијих, зависи од тога у каквом стању пацијент стигне у операциону салу. За оне који су већ искрварили и немају пулс и притисак, шансе за преживљавање су врло мале. Исту судбину доживе и пацијенти који су усљед прснућа аорте далеко од болнице. Закасњели долазак у операциону салу, уз све напоре љекара, завршава смрћу.

Генетика, пушење, висок крвни притисак, повишен ниво масноћа у крви и стрес главни су фактори ризика за настанак трајног проширења трбушне аорте, а бол у леђима или стомаку, крварење и губитак свијести буде сумњу на постојање анеуризме.

- Доста пацијената којима је током прегледа утврђено да имају проширену трбушну аорту из разних разлога одгађају операције и поред тога кад им се то савјетује као рјешење. Кад дође до пукнућа онда су посљедице велике - казао је Рољић и додао да успјешно обављеним захватима пацијентима продужавају животни вијек.

Сложеност захвата зависи и од тога да ли пацијент поред ове има и болести срца, плућа или неких других органа, а правовремена дијагноза диктира процес опоравака.

- Анеуризма трбушне аорте најчешће се јавља код особа од 55 и више година, нешто чешће код жена - додао је Рољић.

Овај оперативни захват на УКЦ РС није новост, а операције крвних судова извођене су и прије посљедњег рата, у вријеме доктора Милана Васића, који је био први васкуларни хирург у Бањалуци. Међутим, љекари су у то вријеме радили у врло скромним условима, а проценат преживљавања био је знатно мањи. Од 2007. године уведена су дежурства на Клиници за васкуларну хирургију, повећан је број васкуларних хирурга, па је и проценат успјешних захвата значајно порастао.

Специјализанти

Раме уз раме са вођом тима, доктором Рољићем, за здравље троје пацијената у операционој сали борили су се и остали чланови тима, међу којима и двоје младих доктора који очекују специјализацију.

- Ово је веома значајно за мене. Учити од старијих колега је најбоља едукација и непроцјењиво искуство. Теорија коју научимо из књига је једно, а пракса нешто сасвим друго - рекао је члан тима, доктор Борис Дујаковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.