Храмови на Гаравицама и Шушњару у ФБиХ вјечна успомена на мучки убијене претке

Иницијатива је потекла од Удружења "Јасеновац - Доња Градина" и Епархије бихаћко-петровачке који желе да изградњом храмова на стратиштима Гаравице код Бихаћа и Шушњар надомак Санског Моста одају вјечну почаст убијеним Србима у Другом свјетском рату. На Гаравицама је страдало више од 12.000 Срба и 13 Јевреја и то мјесто је одмах иза Јасеновца и Јадовног проглашено једним од највећих српских стратишта у вријеме Другог свјетског рата. На православни празник Илиндан од усташког терора на разне начине на Шушњару је побијено око 5.500 Срба и 43 Јевреја, а међу њима велики број дјеце.

Годинама уназад највећа српска стратишта у ФБиХ обилазе потомци убијених, који се окупљају у удружења и боре да успомена на њихове очеве и дједове никада не изблиједи.

Члан Удружења "Јасеновац - Доња Градина" Владимир Лукић каже да је потребно обиљежити сва стратишта из Другог свјетског рата да се зна чије кости почивају у тим гробницама.

- Иако у Бихаћу имају неки свој урбанистички план према којем би на овом мјесту требало да буде спортско-рекреативни центар, гдје би се одржавале коњичке и мото-трке, ми то нећемо дозволити. Сматрамо да нема тога ко ће забранити да се на Шушњару и Гаравицама подигну храмови у знак сјећања на хиљаде побијених Срба. У Бихаћу и Санском Мосту заиста би могли барем мало да саперу љагу јер су Србе и Јевреје побиле углавном комшије Хрвати и Бошњаци на бази усташке идеологије - рекао је Лукић и додао да су у припреми пројекти за изградњу ових цркава.

У Епархији бихаћко-петровачкој истичу да би цркве на овим стратиштима биле изграђене у знак сјећања на пострадале у православној вјери, те да би то било мјесто молитве и сусрета са Богом.

- Погрешна је конотација да је подизање храма на тим мјестима ствар "пркоса Срба", иритирање потомака оних који су учинили злочин, или томе злочину допринијели 1941. године. Када би православни хришћани такве намјере имали, оне би биле супротне еванђеоској традицији и природи хришћанства, који позивају сваког хришћанина да се Богу моли да "опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим"- навели су у овој Епархији.

С обзиром на то да су Гаравице и Шушњар спомен-подручја под заштитом БиХ, иницијатива за изградњу храмова упућена је Комисији за очување националних споменика БиХ.

- Донијели смо одлуку за покретање иницијативе за измјену и допуну одлуке о проглашењу спомен-паркова Гаравице и Шушњар националним споменицима, те да се коригују зоне и мјере заштите на терену. Одлука ће бити донесена највјероватније до краја маја - рекао је члан ове комисије Горан Милојевић.

Начелник општине Сански Мост Фарис Хасанбеговић каже да општина не подржава изградњу храма на Шушњару.

- Ми нисмо били за изградњу цркве. Одлуку институција ћемо поштовати, али смо и Комисији дали до знања да се противимо изградњи било каквих вјерских објеката на Шушњару - рекао је Хасанбеговић и додао да се општина залаже да се ово мјесто заштити и врати у стање какво је било прије рата, да ту буде партизански споменик, како је и било.

У Управи града Бихаћа нисмо успјели добити коментар у вези са изградњом храма на Гаравицама, јер је градоначелник Шухрет Фазлић био на састанцима или путовању сваки пут када смо звали.

Предсједник Одбора Народне скупштине РС за Доњу Градину Дарко Бањац истиче да је у Другом свјетском рату на овим подручјима у ФБиХ страдао српски народ и да нема разлога да се забрани подизање цркава на тим мјестима.

- Ако забрањујете једном народу који је страдао да ту подигне цркву и да на пристојан и достојанствен начин обиљежава дан сјећања на своје убијене претке, то је исто као да поново вршите исти злочин над тим народом - истакао је Бањац.

Предсједник РС Милорад Додик је лани на обиљежавању 75. годишњице страдања Срба на Гаравицама казао да ће ово подручје бити проглашено мјестом од републичког значаја те да је намјера да се изгради црква са спомен-плочом која ће бити свједок овом страдању.

Житни магацин

Владимир Лукић истиче да је осим стратишта на Шушњару, српски народ у Санском Мосту настрадао и код Житног магацина који је у Другом свјетском рату постао злогласни затвор у којем су мучени Срби свих узраста и оба пола.

- На том мјесту је побијено више од 100 Срба из села Подлуг међу којима и читаве породице, а у народу је познато као мјесто гдје су побијени Подлужани - рекао је Лукић и додао да је покренута иницијатива за постављање спомен-обиљежја на овом мјесту.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.