Дјечија љубав водиља за хранитеље
Бањалука - Долазак десетогодишње дјевојчице плаве косе и плавих очију у нашу породицу било је остварење животне жеље, а данас троје малишана осмијесима и љубављу, коју ми свакодневно пружају, потврђују да смо одлучивши да будемо хранитељи кренули правим путем.
Овим ријечима је Славица Томић из мјеста Ламинци у општини Градишка започела причу о томе како су супруг и она прије неколико година одлучили да врата свог дома отворе дјеци којој су љубав и пажња неопходни.
- Одувијек сам жељела да радим са дјецом, али су ме животни путеви водили другим правцима. Уз два сина, који сада имају своје породице, маштала сам да имам и кћерку. Одлуку да постанемо хранитељи супруг и ја донијели смо када је син од наших рођака у Србији остао без родитеља - каже Томићева.
Била је неизмјерно тужна што нису успјели да пруже дом и породицу овом дјечаку, па су 2012. поднијели захтјев Центру за социјални рад у Бањалуци са жељом да постану хранитељи.
- Годину након тога предивна десетогодишњакиња дошла је у нашу породицу. Добила сам кћерку о којој сам маштала. Након двије године стигао је и дјечак, а од марта ове године наша породица је богатија за још једну дјевојчицу. Сада их имамо троје узраста 12, 13 и 14 година - додала је Томићева.
Да је сваки почетак тежак и да треба времена да се навикну једни на друге потврђује и ова племенита жена.
- Највећи проблем је када дјеца тек дођу, јер су тада врло запуштена када је ријеч о школским обавезама, понашању, па и хигијени. Али ту смо да заједно научимо и поправимо све што може да се поправи и из дана у дан само напредујемо - истакла је Томићева и додала да су малишани лијепо прихватили једни друге и да се зову браћом и сестрама.
Њени биолошки синови су јој, каже, највећа подршка, посебно након што јој је прије годину преминуо супруг, а уз малишане успијева да заборави на сву тугу и бол.
- Повјерење између мене и дјеце је огромно, а о томе најбоље свједочи ситуација када ми је старија дјевојчица недавно послала поруку са екскурзије да се не бринем јер се она заљубила у једног дјечака - испричала је Томићева.
Психолог Александар Милић истиче да се за дјецу лишену родитељске бриге препоручује амбијент гдје ће се осјећати макар приближно као у породици.
- Хранитељске породице су боље и топлије него домови, односно колективни смјештај, гдје су дјеца заувијек лишена било какве топлине, јер се групно третирају. Хранитељи пролазе обуку за то и знају шта их чека када дијете дође у породицу. Иду на процјену подобности и тек када психолог да препоруку, породицама се додјељују дјеца - рекао је Милић.
Правилник
Правилником о хранитељству у РС предвиђено је да сваки потенцијални хранитељ похађа програм припреме за хранитељство, након чега му буде издата потврда.
Накнада за рад хранитеља обрачунава се по кориснику и износи 25 одсто од просјечне нето плате у РС остварене у претходној години.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
