Бијела приказа мјештане Бучана оковала страхом

Страх је толико овладао Бучанима да сељани нису имали куд него да у помоћ позову и полицију. Полицајци из Дервенте суочени су тако са једним од најтежих задатака - да открију шта се крије иза приказе високе око два метра, без руку, ногу и лица.

- Први пут сам ту приказу видио на путу прије десетак дана када сам се око осам увече враћао с посла. Прво сам помислио да ми се причинило, међутим, када сам је поново те исте ноћи видио ту на њиви, и то одмах крај куће, ноге су ми се одсјекле - прича Данијел Пијетловић.

Каже, била је огромна и бијела, а у глави му и данас одзвањају језиви крикови које је приказа испуштала.

- Брже-боље сам утрчао у кућу. Отац, рођак и ја смо узели штапове и изашли напоље да видимо о чему се ради и да је отјерамо. Кренули смо према прикази, која је стајала крај ограде, на њиви, одмах поред наше куће. Када смо јој пришли сасвим близу, на метар-два, почела је да бјежи и испушта још језивије крикове. Покушали смо да је ударимо, али је стално измицала - прича Пијетловић.

Борбу са непознатим непријатељем са кућног прага посматрала је његова супруга Божана. И сама у страху и чуду, не зна шта их је снашло, али је сигурна да није неслана шала, као што су у први мах вјеровали.

- То је језиво и необјашњиво. Такво нешто нисам никада ни видјела ни чула. Све јест, али људски фактор није - прича Божана.

Данијелов отац Боро нерадо се присјећа потјере за приказом.

- Мјесечина је била као дан и јасно се могло видјети. Та бијела приказа није била инсан. Испуштала је застрашујући крик да нам се крв ледила. Док смо трчали да је отјерамо, измицала је невјероватном брзином - сјећа се Боро Пијетловић.

Каже да у селу нико не памти да се нешто слично дешавало.

- Некима је ово смијешно. Мисле да смо луди, али ово је страшно. Не смијемо да изађемо у двориште, јер не знамо шта нам се око кућа мота. И полиција је долазила. Били су двије ноћи заредом, стражарили. Кажу и они да су чули језиве крике, али ништа нису видјели. Сигурно се приказа уплашила - каже Боро, који је у очају позвао полицију у помоћ.

Бијелу приказу видио је и њихов рођак Раденко Пијетловић. Од тада му, каже, није свеједно да ноћу прође сокаком.

- Бијело и велико. А брзо, да га ни сам ђаво не може стићи. Тјеши ме само једна ствар. Да је мислило нападати, напало би до сад - каже Раденко.

О мистериозном бићу из Бучана бруји цијела Дервента. Неки су сумњичави, неки збијају шале.

- Чули смо, како нисмо, мада не вјерујем да постоји такво биће или приказа. Помало ми је и смијешно што поред тих мјештана и неки полицајци тврде да су видјели и чули ту приказу или како је већ називају - каже Љиља Субић.

У Центру јавне безбједности Добој кажу да им је несвакидашња пријава стигла 11. марта око 21 час.

- Пријавили су нам да је неколико мјештана примијетило непознато биће, које је код грађана изазвало узнемиреност. Полиција је изашла на терен, али није пронашла никакве трагове нити је било угрожавања људских живота, животиња или имовине - рекла је портпарол Центра јавне безбједности Добој Љерка Станимировић.

Узнемирене и животиње

Пијетловићи истичу да су од дана када се у њиховом селу појавила бијела приказа узнемирене и све домаће животиње.

- Овце су нам преплашене и чудно се понашају, а пси који су раније лајали на било какав звук, сад не лају ни кад мачка крај њих прође - кажу преплашени Пијетловићи.

Дјевојачко гробље

Недалеко од одвајања пута за Бучане некада давно налазио се украшени мрамор, у народу тог краја познатији као дјевојачко гробље.

Обиљежје је уништено послије Другог свјетског рата, а мјештани су сачували неколико народних предања о њему и његовим приказањима. Једно од њих је да су ту страдали и сахрањени сватови, међу њима и дјевојке, па је отуда и добило назив дјевојачко гробље. Старији мјештани препричавају да су се у прошлости око тог гробља сељанима привиђале овце и људи у колу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.