Златна грозница лансира Језеро на туристичке мапе

Компанија “Ликос Балкан Металс” саопштила је прошле седмице да је на три локације у општини Језеро пронашла високе садржаје злата који се крећу од 27,5 грама по тони у континуитету од 60 метара, што је, како су тада навели, неуобичајно висок садржај и за свјетски познате руднике злата.

Да постојање злата на тим локалитетима није новина тврде у Републичком заводу за геолошка истраживања. У Заводу наводе да трагови старог рударења у виду пинги, дјелимично или потпуно зарушених поткопа и сачуваних записа, указују да су истраживање, експлоатацију и прераду минералних сировина на теренима Српске вршили још Римљани и Саси. Истичу да је 20. вијек био доба интензивног истраживања и експлоатације минералних сировина на овом подручју, нарочито од 1945 до 1989. године.

- Тада су откривена многа велика лежишта метала, а многи локалитети нису истражени, али су означени као потенцијални за истраживање. Такав случај је са подручјем између Јајца и Мркоњић Града. Седамдесетих година прошлог вијека на теренима Отомаља и Сињакова утврђено је постојање злата у кварцним и кварцно-баритним жицама, а да би се отворио рудник потребно је извршити обимна детаљна геолошка истраживања - истичу у заводу и појашњавају да се злато у Српској најчешће јавља у облику танких љуспица или жилица, те у облику ситних зрна која су упрскана у неке минерале, претежно у кварц. 

На питање да ли у Српској постоје потенцијална налазишта литијума, у заводу кажу да је Лопарски басен шездесетих година прошлог вијека истраживан због камене соли, те да је током тих радова пронађен минерал сирлезит, натријумски боросиликат.

- Од 2002. године на подручју Лопара у неколико махова истраживани су евапорити. Детаљна геолошка истраживања у Лопарском басену су у току, а након завршетка истих моће се говорити о евентуалном налазишту и каква би била перспектива за експлоатацију у будућности - рекли су у заводу.

Начелница Језера Снежана Ружичић каже да је вијест о пронађеном злату изазвала велику помпу и одјекнула далеко.

- Уколико у будућности будемо имали рудник, то ће свакако допринијети развоју, али и сама ова информација, због које су долазили чак и медији из Хрватске, знатижељне туристе довешће у Језеро. Ово је одлична прилика да се испромовише општина и да покажемо природне љепоте и туристички потенцијал којим Језеро обилује - казала је Ружичићева за “Глас”.

Навела је да су мишљења мјештана и даље подијељена, те да се дио њих противи истраживањима јер сматрају да ће она оштетити флору и фауну.

- С друге стране знатан дио становника радује се проналаску злата и могућој експлоатацији, јер сматрају да ће им то осигурати посао, да ће им се дјеца вратити из Словеније, Аустрије, Њемачке како би живјела и радила на свом огњишту. Мада, о експлоатацији и подизању рудника рано је говорити - рекла је Ружичићева и додала да ју је извршни директор компаније, која врши геолошка истраживања у Језеру, упознао да су наишли на велике концентрације злата, те да ће градити путеве до тих локација како би могли радити опсежна истраживања која су планирана у овој години.

Рудна богатства

У Републичком заводу за геолошка истраживања кажу да у Српској постоје значајна лежишта угља, олова, цинка, боксита, гвожђа, бентонита, кречњака, доломита, серпентинита, дијабаза, глина, те термоминералних вода.

- Рудна богатства распоређена су на цијелој територији Српске, а поред истражених лежишта постоји значајан број појава минералних сировина које тек треба детаљно истражити и утврдити да ли су економски исплатива - рекли су у заводу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.