Кредити Банке Српске дијељени да не буду враћени
Бањалука - Банка Српске дијелила је кредите не обазирући се на ризике и повезана предузећа од којих су многа била у оф-шор зонама, што је њен кредитни портфолио учинило веома лошим.
Вриједност кредита које је Банка Српска пласирала до отварања стечаја износила је 171,33 милиона марака. Од те суме се 148,43 милиона односе на предузећа и институције, а остатак на становништво. Пласирани кредити били су тема испитног и извјештајног рочишта које је у петак одржано у Окружном привредном суду у Бањалуци.
- Кредитни портфолио банке је веома лош. Основни узрок је лоше управљање банком. Нису успостављене процедуре за идентификацију и праћење повезаних правних лица и међусобно повезаних корисника, што је изазвало концентрацију кредитног ризика изнад прописаних и разумних законских ограничења - казала је стечајна управница Банке Српске Мирјана Голић.
Нагласила је да су несагледиву штету банци нанијели њени ранији власници из Литваније.
- Нанесена је несагледива штета давањем кредита који нису били обезбијеђени. Фирме којима су одобравани кредити налазе се на Сејшелима, Дјевичанским острвима и у Панами. Новац је одобраван и ад хок повезаним лицима и онима који чак нису имали ни адресе. Узимали су као гаранцију чак и хартије од вриједности од странаца које нису биле овјерене нити нотарски обрађене. О томе је упознато и тужилаштво - казала је Голићева.
У банци је регистрован 3.231 корисник кредита, а против 1.153 је у току судски поступак. Вриједност потраживања за које су поднесене тужбе износи 167,01 милион КМ. Голићева је нагласила да је предложила начин наплате потраживања и да је корисницима кредита остављен рок до краја године да покушају самоиницијативно да сервисирају обавезе.
- Корисници кредита се већ обраћају другим банкама и оне сервисирају обавезе према Банци Српске. Имамо већ добар дио новца за исплату повјерилаца другог, трећег и четвртог исплатног реда, односно за оне повјериоце који нису имали никакав утицај на садашњи статус банке - казала је Голићева.
У петом суспендованом реду су повезана лица, односно Влада и њене институције и јавна предузећа која су имала утицај на Банку Српске и они су посљедњи на реду за наплату потраживања. Влада РС је кроз докапитализацију постала власник уништене Балкан инвестмент банке, која је до тада била у власништву Литванаца, али ни Банка Српске настала на њеним темељима није успјела да преживи.
Агенција за банкарство РС је крајем 2015. увела привремену управу у Банку Српске, док је у мају прошле године покренула поступак њене ликвидације. Агенција је у јануару ове године поднијела Окружном привредном суду у Бањалуци захтјев за покретање стечаја над Банком Српске, који је отворен почетком априла.
Потраживања
На рочишту је било ријечи и о пријавама потраживања које нису биле испитане на претходном рочишту.
- Те пријаве смо размотрили и заказали ново рочиште за 14. септембар - казала је Мирјана Голић.
Највише замјерки на њен рад имали су представници Агенције за осигурање депозита БиХ који су навели да је поједине повјериоце ставила у повлашћен положај.
- Из биланса стања Банке Српске се види да има око 77 милиона КМ депозита, а из табеле признатих потраживања у петом редовном исплатном реду чак 120 милиона КМ. Нема објашњења откуд 43 милиона разлике - казао је представник Агенције за осигурање депозита БиХ Перица Рајчевић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
