Пронађен доказ: Човјек заиста мијења вријеме

   Пронађен доказ: Човјек заиста мијења вријеме 28.01.2018 16:16 | Агенција

Научници одраније знају да аеросоли играју важну улогу у обликовању времена и климе, а ново истраживање показало је да и најситније честице имају несразмерно велико дејство.

Честице мање од хиљадитог дијела дебљине људске власи могу да проузрокују јачање олуја и интензивније падавине.

Малени загађивачи за које се дуго вјеровало да су премали да би утицали на формирање капљица заправо су моћни произвођачи снажних киша.

"Показали смо да је присуство тих честица један од разлога због којих неке олује постају тако снажне и производе толико кише. У топлом и влажном подручју, у којем су атмосферски услови врло чисти, 'упад' изузетно малих честица може да створи велике разлике", каже Ђуен Фан из лабораторије Америчког министарства енергетике, које је водило истраживање.

Студија је била могућа захваљујући климатским мјерењима која су научници спровели у периоду од 2014. до 2015. године на подручју Амазоније која је нетакнута, осим подручја око града Манауса у којем живи више од два милиона људи.

Такви услови били су идеални за истраживање јер су научници могли да проучавају утицај загађења на атмосферске процесе у прединдустријским условима и раздвоје дејство честица од дејства других фактора попут влаге и температуре.

Научници су се усмјерили на проучавање утицаја честица мањих од 50 нанометара на развој снажних невремена са грмљавином. Већ је познато да веће честице играју улогу у храњењу моћних ваздушних маса које се подижу с тла у више слојеве атмосфере, стварајући облаке који играју кључну улогу у формирању капи које се касније враћају на површину у облику кише.

Научници су сада утврдили да минијатурне честице мање од 50 нанометара, попут оних које производе возила и индустријски процеси, могу да учине исто.

И не само то.

Ново истраживање открило је да те честице, чији је утицај на облаке био занемариван све до сада, могу да оснаже облаке на много јачи начин од већих честица.

Рачунарским симулацијама научници су показали дејство тих честица на олујне облаке.

Испоставило се да, кад нема већих честица у топлом и влажном окружењу, њихово мјесто заузимају ситније честице које учествују у формирању капи. Ниска концентрација већих честица доприноси већим нивоима ексцесивног испаравања, уз релативну влагу која иде преко 100 посто. То је кључни предуслов који подстиче ултрафине честице да формирају капи.

Иако су те честице мале, има их много, и могу да формирају мале капи, на које се кондензује испаравање воде. То резултује ослобађањем веће количине топлоте која оснажује баздушне масе. Више топлог ваздуха се 'увлачи' у облаке и тиме ствара више леда, снега, муња и кише.

"Показали смо да у чистим и влажним условима, попут оних изнад океана и појединих тропских копнених подручја, малени аеросоли имају моћно дејство на вријеме и климу, и могу увелико да ојачају олује", каже Фан.

"Шире гледано, резултати указују на то да је од прединдустријског доба до данас људска активност можда увелико промјенила олује у тим подручјима", закључио је научник.

Истраживање је објављено у часопису "Сајенс".



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица