Неколико занимљивих ствари које нисте знали о себи

Ви сте једини сисар који не може да гута и дише истовремено

Ми ту способност имамо у најранијим данима живота. Управо то и је разлог због којег се бебе не угуше док сисају. Животиње ту способност имају доживотно, али човјек је изгуби кад напуни десет мјесеци. Један од главних разлога зашто немамо ову способност доживотно јесте тај што се за разлику од животиња, гркљан код људи налази неуобичајено ниско у грлу. Такав положај гркљана нам омогућава да производимо широки спектар звукова који чине наш говор.

Усамљеност наноси физичку бол

Истраживачи са Универзитета у Калифорнији замолили су волонтере да играју компјутерске игрице које су биле симулација једноставних задатака. У игри учествују два играча, од којих је један волонтер, а други играч је дио компјутерског програма. Волонтери нису знали да је "компјутерски" играч дизајниран тако да напусти игру након неколико минута. Резултати су показали да у тренутку кад је други играч напустио игру, волонтери су се осјећали усамљено и одбачено. Проучавајући "усамљене" волонтере, истраживачи су открили да се осјећај усамљености заправо обрађује у истом дијелу мозга који обрађује и физичку бол. То објашњава људску жељу да се уклопимо у друштво и тражимо пријатеље. Научници се надају да ће ове информације моћи да искористе за лијечење неких облика депресије.

Постоји разлог зашто заборављате шта сте управо хтјели да урадите

Јесте ли икада ушли у собу и потпуно заборавили зашто сте уопште ту дошли? А након тога, јесте ли икада примјетили да понекад ипак можете да се сјетите ште сте хтјели урадите– ако се вратите на првобитну локацију па опет кренете процес испочетка? Истраживачи у Швајцарској су спровели неколико експеримената везаних за људско памћење. Испитаници који су учествовали у истраживању били су подјељени у двије групе, и добили једноставан задатак – да пређу одређену (исту) удаљеност. Једина разлика била је у томе да је једна група морала да прође кроз врата, док друга није. Откривено је да су три пута већу вjероватноћу да забораве свој задатак имали људи који су пролазили кроз врата. Закључак на крају студије био је да наш ум перципира врата као "границу догађаја" и да су одлуке које сте донијели у једној просторији "остале сахрањене" у тој просторији. Управо зато се и можете сјетити задатка када се вратите назад, јер се у мозгу активирају сјећања из те просторије.

Имамо више од 5 чула

Још од како је грчки филозоф Аристотел претпоставио да имамо 5 чула- вид, слух, додир, мирис и укус, прихватили смо то као чињеницу. Али, истина је да их имамо много више, односно девет, или чак више од двадесет (генерално прихваћен број у научним круговима).

Осим горе наведених стандардних 5 чула, најпознатија су: притисак, свраб, термоцепција – могућност да осјетимо разлике у температури, проприоцепција – могућност да знамо који је који дио нашег тијела, сензори напетости – могућност да осјетимо напетост мишића, осјећај за бол, осјећај за равнотежу, кеморецептори – осјећај за промјену у хормонима, жеђ – омогућава нашем тијелу да прати ниво хидратације, глад – упозорава тијело када мора нешто да поједе.

Ту је и вријеме – чуло које је предмет расправе, будући да још ниједна студија није званично доказала да га можемо перципирати. Ипак, резултати неких експеримената показују да људи имају запањујуће прецизан осјећај за вријеме.

Поред правих, у вашем мозгу се налазе и лажна сјећања

Да ли вам се икада догодило да се јасно сјећате ствари за које знате да се нису догодиле? Ако није, онда је велика шанса да једноставно нисте ни свјесни да су нека од сјћања које имате потпуно лажна. Наравно, нисте једини које сопствени мозак понекад лаже и ствара лажна сјећања, јер према бројним студијама, ово се дешава свим људима.

Познати експеримент који је провела Елизабет Лофтус 1994. године је показао колико је лако преварити људски мозак и у њему створити лажно сјећање. Она је успјела да увери чак четвртину учесника студије да су се као мали изгубили у тржном центру. Иако им се то никада није догодило, они су постали 100 % увјерени да јесте.

Ваше зијенице могу да открију да ли вам се неко свиђа или не

Ако су нам зијенице проширене док некога гледамо, значи да нам је призор визуелно привлачан и угодан. Ово се не догађа само када нам је особа привлачна, већ и када гледамо неки предмет који нам се свиђа или неки лијеп призор као што је залазак сунца.

Зијевањем хладите мозак

За већину, зијевање је знак поспаности. Али, нова студија, спроведена на Универзитету у Аризони показује да би зијевање могло да буде начин на који тијело хлади мозак, односно да је зијевање термо-регулаторна радња. Истраживачи су открили да зијевамо више током зиме, јер је температура ваздуха хладнија него унутрашња тјелесна температура. Када зијевамо, уносимо већу количину хладнијег зрака у тијело, што доводи до хлађења мозга. Истраживачи су такође открили да људи мање зијевају када је спољашња температура или једнака или виша од унутрашње тјелесне температуре.

Мозак ствара довољно струје као једна сијалица од 10 W

Наш мозак садржи око 100 милијарди микроскопских ћелија који се зову неурони. За 100 милијарди неурона би вам било потребно више од 3.000 година да их све избројите један по један. Када сањате, смијете се, мислите, крећете се, шта год да радите, кроз неуроне се креће милијарде хемијских и електричних сигнала. Активност у мозгу никада не престаје.Ваши неурони креирају и шаљу више порука него сви телефони на свијету. И док један неурон ствара само малу количину електричне енергије, сви заједно могу да генеришу довољно електричне енергије, да укључи и напаја једну сијалицу од 10 W.

Ми смо 9 одсто вирус

Током Хуман Геноме пројекта научници су били изненађени податком да су вируси доста допринијели нашем ДНК. Вируси не могу да се репродукују сами од себе – и због тога неки вируси морају да убаце свој ДНК у ћелије домаћина како би се размножавали. Ако се вирус инфилтрира у сперму или јајне ћелије, потомци могу да носе ДНК тог вируса у свакој или једној ћелији. То се догодило толико често у току људске еволуције да је најмање 9 одсто нашег гена у ствари један обичан вирус.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.