Београдска мумуја крије египатску Књигу мртвих?

Прича која ће у септембру најзад добити срећан крај почиње 1888, када је данас заборављени Павле Риђички на свом путовању по Блиском истоку купио мумију у дрвеном ковчегу и донiо је у Београд.

Риђички, који је тада имао 82 године, у писму Народном музеју каже: „Узимам слободу послати вам мумију, коју сам купио у Луксору у Горњем Египту, не за себе, него за српски народ. Примите овај мали дарак, који сам из родољубиве намере понео из далеке земље.”

Мумија је први и посљедњи пут била самостално излагана те 1888. године, а онда су дошли ратови, а она је остала некако скрајнута, затурена...

Бранислав Анђелковић (50), као млади дипломирани археолог, крајем осамдесетих година сасвим случајно је у Архиву Србије наишао на податке о мумији. Заинтригиран јер њено постојање током студија нико није помињао, наставио је истраживање, да би јој најзад ушао у траг: вољом политичара, мумија је 1986. године била уступљена Галерији умјетности несврстаних земаља у Титограду.
 

На иницијативу младог научника, Одјељење за археологију Филозофског факултета упутило је захтјев за враћање, који је усвојен 1991. Народни музеј потом је мумију уступио Археолошкој збирци овог факултета.

Може се само замислити усхићење др Анђелковића када је 1993. године први пут, с хируршком маском на лицу и с рукавицама, отворио дрвени ковчег! Проучавања која су тада започета поступно су скидала копрене тајни с вредног ескпоната.

У априлу 1996, под лијевом мишком покојника, уз његово срце, нађен је свитак папируса, по чему је Београдска мумија једна од ретких у свијету.

- Тај свитак, збирка погребних текстова, знаменита Књига мртвих, моје је најзначајније откриће. Колико ми је познато, Београдска мумија је једина за коју се у овом тренутку зна да има свитак папируса баш на месту где су га изворно поставили балсамер и свештеник. И то је једини такав папирус који може да се повеже с конкретном мумијом - каже др Анђелковић.

Дешифровање хијероглифа на ковчегу мумије 2003. године довело је до открића идентитета покојника: био је свештеник и звао се Несмин.

Прије четири године, у Ноћи музеја посјетиоци су на екрану могли да виде ковчег, а прошле године урађена је тродимензионална реконструкција Несминове главе, што је био други такав научни подухват у свијету.

- Проблем с мумијом је тај што је то органски материјал, који је врло осетљив. Дах посетилаца, зној, неодговарајући начин излагања би је уништили - објашњава професор.

„Блиц” је сада у прилици да први јави да су, захваљујући Секретаријату за привреду и граду Београду, и упорности др Бранислава Анђелковића, најзад обезбјеђена средства за специјалну витрину, у којој ће мумија моћи да буде изложена.

- То је лепа и важна вест! Зашто бисмо морали да путујемо у Загреб, Љубљану или Атину да видимо мумију? Мумије су најатрактивнији архелошки материјал, атрактивније од скулптура, златних налаза... То је велики туристички потенцијал, велика туристичка атракција - каже Анђелковић.

Остаје још да се нађе новац неопходан за слиједећу фазу овог научног пројекта: размотавање папируса. Неуобичајена дебљина свитка дозвољава научницима да се надају да је то можда најпотпунија верзија египатске Књиге мртвих икада нађена!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.