Захваљујући низу промашаја, постао је један од најбогатихих

Агенције
Захваљујући низу промашаја, постао је један од најбогатихих

Власника компанија Тесла и SpaceX многи данас познају као Ајрон Мена стварног свијета.

Чини се како реализује шта год да замисли, што је невјероватно. Па...то и јесте случај. Илон Маск своју невјероватну каријеру изградио је од нуле и уз значајан низ пословних и личних несрећа. Маск је заправо прави пословни умјетник, који је итекако учио на својим грешкама


Ко не ризикује - не профитира

Ова стара узречица можда јест излизана, али у случају Илона Маска, итекако стоји. Овај јужноафрички генијалац данас вриједи преко 21 милијарде долара, међутим, листа његових промашаја велика је барем као и листа успјеха.

Када се његова каријера стави на папир, може се видети много више од човјека који је заправо унео револуцију у чему год да се окушао. Било да је ријеч о eCommerceu (суоснивач је PayPala), аутомото индустрији (Тесла), истраживању свемира (SpaceX) или одрживом развоју (SolarCity), чини се како њему нема краја.

Ствари су, наравно, много сложеније.

Промашајима до звезда

Маск је истински умjетник промашаја. Кроз живот је прошао много тога, чак и не рачуна ли се тешко дjетињство кад су га малтретирали вршњаци. У одраслој доби, практички је истеран с врховне позиције прве компаније коју је основао. Први PayPalов производ који је осмислио проглашен је једном од 10 најгорих пословних идеја икад. Био је присиљен да напусти PayPal.

Када је основао SpaceX, готово је потпуно банкротирао након неколико првих катастрофа при лансирању ракета. Готово је банкротирао и Тесла моторс прије него је компанија почела успјешно да послује. Изгубио је неколико Фејсбукових и НАСА-иних сателита.

Легендарни промашај са Natsccape-ом

Прије него што је постао свјетски познат, Маск је тражио неку прилику за запослењем. Према причи Џима Хамерлија, потпредсједника компаније Netscape Communications од 1995. до 2001. године, Илон Маск се пријавио на једно од бројних новоотворених места Netscape-а. Фирма је тада запошљавала 50-так инжењера месечно. Међутим, Маскова биографија остала је заборављена - или га је неко изигнорисао, или се папир једноставно изгубио.

Када није добио одговор на пријаву за посао, одлучио је оде у Netscape. Неко вријеме је сједео, а онда напустио просторије Netscapeа заувијек.

Недовољно добар и за властиту фирму

Биографија и квалификације Маска у млађим данима били су богати. На Универзитет у Пенсилванији студирао је физику, а имао је и пословно образовање с Вортона. Након промашаја с Netscapeом, основао је сопствену фирму Зip2, софтверску компанију која је била својеврстан еквивалент жутим страницама 1990-тих.

Ствари је почео продајом 'од врата до врата' у Силиконској долини, а након што је нашао инвеститоре, Зip2 је из сервиса постао производ. Ту су наступиле нове невоље - одбор фирме Маска није видио као материјал за главну позицију. Добра страна приче је заправо то да је продајом компаније Xompaqу Musk зарадио 22 милиона долара.

Најгора пословна идеја икад?

Овај сервис за online плаћање 1999. године доспео је на листу 10 најгорих пословних идеја икад. Нису сви ценили Маскову визију будућности - која се показала тачном. Након продаје фирме Зip2, Муск је половину профита одлучио да уложи у нове пословне подухвате, од којих је један био и оснивање PayPalа.

Како су ствари ипак добијале на популарности, фирма је постала токсични базен, препун техничких потешкоћа и несугласица међу запосленима. Ствари су ескалирале до те мjере да је одбор компаније и у овом случају одлучио да уклони Илона Маска са водеће позиције. Информацију о отпуштању добио је за време лета у Аустралију, а главни узрок несугласја био је то што је Маск преферирао Микрософтову платформу (Windows) за PayPal, а не Unix.

Након продаје PayPalа 2002. године, Маск си је у џеп ставио 165 милиона долара. Чак и када је правио промашаје, чинило се како Маск има руке од злата.

"Одмор ће вас убити"

Овај цитат се можда чини каквом надобудном ствари коју знају рећи пословни људи. Муск ју је мислио у дословном смислу. На једном одмору, након пута из Бразила у матичну Јужну Африку, заразио се церебралном маларијом, која је могла да изазове тешка оштећења мозга и смрт.

Једва је извукао живу главу и изјавио како му је то била 'лекција за узимање одмора - одмор ће вас убити'.

Најгора година живота

Властитим признањем, 2008. година била је најгора у животу Илона Маска. Компаније које је основао, Тесла и SpaceX, биле су на прагу банкрота - заједно с њим. Проблеми с обе фирме заправо су трајали годинама, ипак, ситуација се у једном тренутку чинила безизлазном.

Први Тесла електрични аутомобил био је прескуп за производњу, а није било ни довољно поруџбина да фирма извуче икакав профит. На сваком кораку Тесла је пржила новац, ког је било све мање. Истовремено је уговор фирме SpaceX с НАСА-ом био у великим проблемима јер су ракете са сателитима - експлодирале.

Није све злато, али...

Из већине хазардерских потеза, Маск се извукао више него успjешно. Међутим, све његове идеје нису вредне злата. Научници широм свијета нису потпуно увјерени у његову идеју супербрзог превозног средства HyperLoop, а слично вреди и за соларне кровове те општу ефикасност обновљиве будућности везане уз токсичне батерије.

Према мишљењу неких, Маск је заправо промашио у самој сржи свега за шта се данас сматра битним. Предузетник Колинс Логан рецимо пише да су највећи 'успеси' Маска (Тесла, SpaceX и SolarCity) заправо потпуно зависни од владиних субвенција, лобирања и порезне магије. Сматра како и не чуди да је одбор PayPalа уклонио Маска због жеље да се користе Windows умjесто Unixa. 'Потез је био идиотски, како с пословне - тако и с техничке стране.'

Међутим, све ово пада у заборав с обзиром на прилике и трендове - данас. SpaceX је никад успешнији у лансирањима, Тесла Моторс биљежи рекордну продају, а под знаком питања остају тек други Маскови снови, углавном у вези са одрживошћу (соларни кровови). Хоће ли Маск доказати супротно у годинама које слиједе, остаје да видимо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана