Музеј Херцеговине у Требињу: rизница културно-историјског насљеђа

Музеј Херцеговине у Требињу: rизница културно-историјског насљеђа 27.11.2008 14:00 | Глас Српске

Музеј Херцеговине у Требињу жива је слика физичке и умне моћи људске, стваралаштва које је остварио и оставио човјек иза себе, као трајну поруку и као трачак свог живљења.

Богатство, разноликост и креативно стваралаштво могу се видјети у Музеју Херцеговине у Требињу, који је постао ризница културно-историјског насљеђа, чувар меморије и установа која даје специфичност требињској средини, а то је културна баштина и могућност њене презентације кроз различите облике културног живота и активности.Небројено је доказа како је човјек, на љутом херцеговачком камену и посној земљи, даром и способношћу ума и вјештине, створио сваковрсне умјетничке и практичне љепоте и вриједности.

Основан је с циљем да проналази, прикупља, чува и јавности презентује богату културно-историјску баштину Херцеговине.
Посједује шест сталних поставки: Дучићев легат (камена пластика из периода античке и старе Грчке, стари Рим, умјетничке слике шпанске Корађо школе из XVI вијека, затим слике познатих сликара Узелца, Aралице...) Етнолошка поставка презентује традиционални живот и обичаје на подручју Херцеговине,  археолошка збирка, меморијална изложба слика "Aтанасије Поповић", као и Галерија легата сликарке Милене Шотре. Поводом годишњице ослобођења града Требиња, 13. новембра 1998. Музеју Херцеговине је уручена Повеља града.  

У току 2005. и 2006. године збирке Музеја Херцеговине су обогаћене за још двије сталне поставке: "Градска кућа са краја XIX и почетка XX вијека", "Каменов свет", поклон поставака Радована Ждрала, књижевника и вајара из Новог Сада, представља 122 фигуре од полудрагог камена.

Музеј посједује још два легата и то: академског сликара Милорада Ћоровића, као и легат умјетничких слика Мирка Кујачића, али због недостатка изложбеног простора нису доступне широј јавности.

Стручњаци из ове установе, са директором Весељком Салатић на челу, планирају да комплетирају и опреме природњачку збирку, или да се постави бар један њен дио. Ова збирка посједује стотињак фосила, примјерке човјечије рибице, ендем који има своја станишта на подручју источне Херцеговине.

Такође, у плану је да се уради стална поставка "Херцеговачки устанак 1875-1878".  

И поред свих изложених експоната, још увијек, све музеалије  Музеја Херцеговине нису приступачне широј јавности. Његово богатство није само у броју експоната, него и у једној комплексној хронологији, и то у континуитету, од палеолита до данас.

Историјат

Музеј Херцеговине основан је 1952. године, али тек од 1957. функционише правим музеолошким основама. Музеј је коначно основан 30. септембра 1955. рјешењем Народног одбора среза требињског, под називом - Срески завичајни музеј Требиње. Подручје његовог дјеловања била је југоисточна Херцеговина.

Од јуна 1958. ради као Завичајни музеј, задржавајући за извјесно вријеме исто подручје дјеловања. Од 1994. мијења име у Музеј Херцеговине Требиње, што је озваничено одлуком Скупштине општине Требиње од 19. априла 2001. 



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица