Крпељи вребају у природи

Крпељи су ситни паукови, величине од три до пет милиметара који живе по ливадама, жбуњу и по дрвећу. Не крећу се пуно, преходају свега пар метара током живота. Спавају зимски сан и буде се у прољеће, када температура ваздуха порасте више од 15 степени Целзијуса. Сезона крпеља је од априла па до касне јесени, а најжеднији су у мају и јуну. Код нас су најраспрострањенији шумски и псећи крпељ.

Међу потенцијалним жртвама крпеља, најугроженији су дјеца и пољопривредници, који у ово доба године највише времена проводе у природи.

Ни животиње нису поштеђене уједа крпеља, а најугроженији су пси и мачке, код којих је откривање крпеља отежано због дужине длаке.

Начелник Службе породичне медицине у Дому здравља у Бањалуци др Косана Станетић истиче да су уједи крпеља карактеристични за прољећне мјесеце, а највише их има на ливадама, травнатим теренима и у шумарцима.

- Крпељ забада своје рилице у главу и тијело човјека, сиса крв и тако расте. Потребно је јавити се породичном љекару да одстрани крпеља у цјелини, јер у противном могу настати компликације - казала је др Станетић.

У амбулантама породичне медицине широм Српске свакодневно се јави одређен број грађана са уједом крпеља.

Црвенило на мјесту уједа, болови у мишићима и зглобовима, повишена температура, повраћање, неки су од симптома болести. Љекари савјетују да је послије уједа крпеља најбоље затражити стручну медицинску помоћ у року од 24 часа.

- Седам до петнаест дана након вађења крпеља на кожи се може појавити локално црвенило пречника и до 15 цм. То је аларм за одлазак инфектологу, да би се на вријеме укључила терапија. Та промјена на кожи зове се еритема мигранс и најчешће буде посљедица инфицираног крпеља - појаснили су љекари. Додали су да је међу пацијентима који затраже помоћ љекара велики број оних који су безуспјешно сами покушали да одстране крпеља.

Лајмска болест

Лајмска болест је обољење хроничног тока, које изазива бактерија "Borrelia burgdorferi ". Она захвата кожу, затим срце, зглобове и централни нервни систем. Дијагноза се поставља на основу клиничке слике и података о уједу крпеља. Љекари истичу да нису сви крпељи преносници лајмске болести. Болест преносе само заражени крпељи и само од њих може да се добије то обољење.

Крпељни енцефалитис

Ријеч је о још једној болести коју преносе крпељи и опаснија је од лајмске болести. Крпељни енцефалитис је вирусно запаљење мозга и можданих овојница, које се појављује двије до три седмице након уједа крпеља. Ако се не лијечи угрожава живот обољеле особе.

Како да се заштитите

1. Држите се утабаних стаза и путељака када идете шумом. Не ходајте кроз високу траву и густо растиње, јер их ту има највише.

2. Носите свијетлу одјећу. Тако ћете напасника уочити најлакше, јер су тамни.

3. Заштитите тијело средствима против угриза инсеката, посебно дијелове који су чешће изложени угризима.

4. Обуците одјећу за шумску шетњу. Значи, нису дозвољене сандале или кратке панталоне. Потребне су вам мајице и панталоне дугих рукава и ногавица, глатких материјала. Пожељно је да ногавице угурате у чарапе, а главу заштитите капом или марамом.

5. Ако се раскомотите, одјећу не одлажите на земљу или на дрвеће и када је поново облачите добро је истресите и провјерите.

6. По повратку из природе прегледајте кожу и главу (посебно дјеци), а одјећу истресите и одмах ставите на прање. Истуширајте се.

Крпељи најчешће нападају:

- иза ува

- врат

- препоне

- пазухе

- пупак

Крпељ који дође на човјека:

- Шест часова тражи мјесто за убод

- Два часа буши кожу

- Најмање 10 часова потребно да би смо се заразили

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.