Досељавање Италијани у наше крајеве: Бањалука и данас памти грофове из Медее

На четверодневном путовању настале су бројне фотографије које су презентоване кроз изложбу "Коријени бањалучких Италијана".

"Путовање је било јако емотивно, обичаји и традиција родне груде се не заборављају, напротив, преносе се с љубављу на нове генерације", рекла је за klix.ba Адријана Ђумишић, потомак породице Дигиусто.

Адријана сматра да није тешко његовати културу и традицију земље својих предака уколико постоји воља и заинтересованост.

Риналдо Кастања, каже да је његов отац у Бањалуку дошао након Другог свјетског рата, оженио се овдје и остао. Каже да и не говори италијански језик, али да данас све више младих потомака италијанских породица показује интерес да га научи.

Иначе већина Италијана је у ове крајеве дошла након страховитих поплава које су 1882. погодиле Италију, оставивши за собом пустош – разрушене куће, уништене путеве и љетину. Немогућност опстанка на тим просторима присилила је хиљаде, понајвише младих, радно способних људи, да бољи живот потраже ван граница своје домовине.

Многи од њих из најугроженијих покрајина као што су Тренто, Fruli-Venezia Giuli и Veneto, завршит ће свој пут у западној Босни, конкретно, на ширем подручју Бањалуке, Маховљанима крај Лакташа, Штивору поред Прњавора, али и Коњицу. Од тадашњих власти добијају нешто земље и стоке, сјеме, саднице воћа и винове лозе и по старом рецепту из родног краја почиње производња вина и ракије, модернизација пољопривреде и воћарства, граде се нове куће и увећавају имања.

Према ријечима Радмиле Маричић, предсједнице Удружење Италијана града Бањалука, највише трага у овом граду оставио је гроф Гиан Вито Дел Местри који је стигао из италијанске Медее, постојбине ове племићке лозе од прве половине 16. вијека.

Управо је гроф подигао и прву модерну циглану у Бањалуци, а посветио се и виноградарству. Гроф Дел Местри, који је био члан градског вијећа и почасни талијански конзул, још се по нечем прочуо. Наиме, прије Другог свјетског рата поклонио је бањалучкој опћини једну од најљепших улица – улицу Милана Радмана која се, кроз дрворед са тротоарима протеже од парка Младен Стојановић до Транзитног пута.

Потомци породице Маестри од 1977. године више не живе у Бањалуци, али у сјећању људи је остала прича о грофу и грофици Дел Местри који су у кући на Петрићевцу имали салон за пријеме за који се морало унапријед најавити.

Породице које су дошле из Италије и такођер оставиле видљив траг у граду на Врбасу су и породица Пасцоло која је такођер имала циглану, Соравие су били познати грађевински подузетници, а породица Орландо градитељи и познати аутомеханичари.

Удружење данас окупља 122 члана италијанског поријекла и 34 члана симпатизера италијанског језика и културе. Према ријечима Маричић, данас у Бањоалуци живи 30-ак породица италијанског поријекла.

"У међувремену неки су преминули, неки отишли даље, неки се асимилирали, али већина потомака која је остала у Бања Луци чува и његује сјећање на домовину својих предака, њен језик, културу и традицију", истиче Маричић и додаје да су се, због посљедица дешавања на овим просторима, у посљедњим деценијама неке од породица са овог подручја вратиле у Италију.

Поред промоције културе на којој ово Удружење највише и ради, активно учествују и у свим састанцима који се тичу проблематике националних мањина у нашој земљи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.