ЦИА: Како је Милошевић избjегао одговорност за Републику Српску Крајину
Некадашњи предсједник СРЈ Слободам Милошевић био је мотивисан жељом да прекине санкције које су УН увеле СРЈ, настави преговоре и склопи договор о прекиду рата упркос егзодусу избјеглица и агресији на Српску Крајину, пише између осталог у једном од докумената ЦИА, са кога је скинута ознака тајности.
Ово је само један од чак 12 милиона страница докумената са којих је Америчка обавјештајна служба скинула ознаку тајности и поставила на интернет. Један од докумената који се може видјети датира из августа 1995. године, гдје се наводи шта су биле Милошевићеве намјере, како би се СРЈ скинуле санкције.
У том документу, између осталог, пише да је Милошевић одлучио да покуша да закључи договор, без обзира на пораз крајишких Срба у секторима под заштитом УН Север и Југ у Хрватској, и без обзира на оптужбе за издају од стране српских избјеглица које су тада већ кренуле пут Србије.
Територијално поравњање
Такође, пише и да је скидање санкција један од Милошевићевих мотива, и да је био спреман на територијално поравњање и то тако што би Србима остале преостале територије у Босни, и можда у хрватском сектору Исток.
Међутим, наводи се и да би напредовање хрватске војске у Босни или напад на сектор Исток, озбиљно ограничио Милошевићеве опције и да би чак могао да буде и "окидач" за директну интервенцију Војске Југославије.
Прилика за елиминацију Караџића
У овом извјештају, између осталог, наводи се да је останак на власти најважнији Милошевићев циљ, да је хрватско освајање Крајине отклонило његову дилему да брани "удаљену српску територију", али и да је то у исто вријеме и за њега била прилика да елиминише кључне ривале, нарочито, како се наводи, лидера Срба у БиХ Радована Караџића, који су ометали Милошевићеве напоре да закључи споразумно поравнање и легитимност за Велику Србију.
Са друге стране, наводи се у документу, Милошевић и други српски лидери су тврдили да је Караџићево одбијање да прихвати план Контакт групе, заправо, дало Хрватској довољно времена за обуку и опремање војних снага да побједе крајишке Србе.
Прави лидер Ратко Младић
У једној од опаски пише да, без обзира на то што је Караџић имао подршку Народне Скупштине Републике Српске, његови дани као лидера су вјероватно одбројани. Његово мјесто је, чак и ако остане предсједник, преузео командант Ратко Младић, који је уствари и прави вођа Срба у БиХ, и у исто време ближи Милошевићу него Караџић.
Укидање санкција је, наводи ЦИА, за Милошевића било јако значајно и због тога што је око 150.000 избјеглих крајишких Срба било велики терет за ионако посрнулу економију.
Дебакл у Крајини, Милошевић није крив
У документу се наводи и да Милошевић има контролу над службама безбједности, највећим дијелом и над медијима, али и старијим официрима Војске Југославије, и да му је то заправо осигурало и власт за неко наредно вријеме, и у исто вријеме омогућило да избјегне одговорност за пад Републике Српске Крајине и то тако што ће она заправо бити пребачена на терет руководстава крајишких и Срба у БиХ.
Управо то се и десило, по мишљењу ЦИА, јер су од када је Хрватска преузела Крајину провладини медији у Београду тврдили да је руководство крајишких Срба криво за дебакл у Крајини, јер није прихватило споразум којим је Србима нуђена ограничена аутономију у Хрватској.
Због великог броја незадовољних избјеглица, наводи се да је Милошевић одлучио да их растјера у Војводину, јужну Србију, и етничко-албанска насеља на Косову. Према изворима америчких дипломата, пише у документу, српска полиција их је блокирала ван Београда - јединог града у Србији гдје је опозиција имала упориште.
Није успио да обузда Шешеља
Амерички обавјештајци наводе и да је Милошевић успјешно сузбио утицај ултранационалиста хапшењем вође "Белих орлова" Мирка Јовића, али да није успио да умањи утицај Војислава Шешеља.
У извјештају се наводи да Милошевићево прихватање претходних мировних планова указује на то да би се он сагласио са кључним аспектима најновије иницијативе САД и био спреман да изврши притисак на прихватање плана од стране Срба из БиХ. Милошевић у том смислу вјерује да ће Младић бити отворенији од Караџића да преговара о споразуму.
Такође, ЦИА наводи да је тешко утврдити околности, односно шта је то што би подстакло велику интервенцију Војске Србије у сукобу и поред великог хрватског напада на сектору Исток. Пише и да је бивши савезни југословенски шеф дипломатије Јовановић већ рекао да Београд не би мирно стајао ако би витални интерес био угрожен, али и да није прецизирао шта су ти интереси.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
