Борба с лажима у слободном интернет простору: Измишљене приче све чешће постају вијест

Лажне вијести написане су тако да заварају кориснике интернета да подијеле ту причу на друштвеним мрежама и тиме учествују у брзом ширењу тих информација међу корисницима сличних ставова.

"Нећете вјеровати...", "Ево шта се десило...", "Скандалозно...", и слични дијелови наслова одмах упућују на покушај манипулације читатеља и довођење нових на странице које нуде лажни садржај.

Европски парламент је саопћио да је 2016. године 46 одсто грађана ЕУ пратило вијести на друштвеним мрежама, а тај тренд расте. Шест од десет вијести које су подијељене, подијељене су иако их особе прије тога нису прочитале. И то је један од проблема.

Како препознати лажне вијести

Вијест која није верификована из више именованих извора мора изазвати сумњу онога ко је чита или слуша. Нажалост, одстоји пуно web портала који се именују као медиј, а заправо су само неозбиљни и неодговорни резултат слободе приступа интернету који БиХ има.

"Такви веб портали немају импрессум, тј. немају излистан списак особа које пишу за тај портал, немају именованог власника портала, а врло често чак ни било какав контакт. Такви 'медији' најчешће пласирају измишљене и узнемиравајуће вијести које корисници Faceook платформе врло непромишљено шире даље, насједајући на сензационални или узнемирујући наслов, а без предходне критичке анализе шта су то прочитали и видјели у том чланку", изјавила је за klix.ba  Љиљана Зуровац, извршни директор Вијећа за штампу БиХ.

Нагласила је да грађани не би требали уопште отварати, нити читати поставке на web порталима који немају основне информације о саставу редакције и контакте путем којих им се може обратити. То је прво што треба свако учинити прије него подијели неки чланак или фотографију, да провјери има ли тај web портал контакт податке и импрессум. Јер ако их нема, онда се никако и ни у каквим околностима том извору информација не може вјеровати.

Зуровац је нагласила важност едукације читатеља.

"Едукација је неопходна и ургентна, будући да пласирање лажних вијести постаје свакодневно правило појединих медија, особито web портала. Медији који настоје задржати професионалност, треба да буду корективи и да упозоравају јавност, посјетиоце web портала, читатеље, слушаоце и гледаоце, да не прихватају све што се објављује олако и, што се каже, 'на прву', већ да критички анализирају вијести, логички закључују и користе властиту интелигенцију у схватању поруке", рекла је Зуровац.

Додала је да новинари и уредници треба да се придржавају професионалних принципа извјештавања и да буду у потпуности свјесни своје професионалне одговорности према грађанима, према јавности у БиХ, јер свака лажна објављена вијест може имати посљедице по живот грађана.

Кодекс за штампу и online медије БиХ у Општим одредбама, између осталог, налаже новинарима да имају обавезу према јавности одржавати високе етичке стандарде у било којем тренутку и под било каквим околностима. А то значи да увијек и у свим околностима треба да извјештавају истинито и базирано на провјереним и различитим изворима.

"То није само бх. проблем, нажалост. Нагло отварање и слобода приступа интернету свуда су дали простора и добрима и лошима да уживају слободу изражавања, неки су тај простор оплеменили, други су га загадили. То је људска природа, али ми се морамо борити против тих који угрожавају и злоупотребљавају слободу изражавања. Ја сам чланица интернационалне Радне групе 'Article 10 Европске конвенције о људским правима' с њемачког Виадрина Универзитета. У септембру смо имали 11. годишњу радионицу која је у потпуности била посвећена управо овим проблемима – лажне и измишљене вијести у медијима и говор мржње. Препоруке за медије у региону Југоисточне Европе о третирању ових тема бит ће резултат овогодишњег сусрета медијских и правних еџперата из Европе", рекла нам је извршна директорица Вијећа за штампу БиХ.

Разлика између професионалне медијске информације и варања читатеља

На питање да ли је примарни проблем то што свако данас у БиХ може имати web страницу, Faceook страницу, профил на било којој друштвеној мрежи и измислити било какву вијест те је може пласирати у јавност, Зуровац каже да на први поглед можемо ту ситуацију дефинисати као "проблем". Међутим, то бисмо радије назвали посљедицом због неедуцираности већине грађана да селектује информације и разликује професионалну медијску информацију од масе приватних одстова и мишљења.

"Веома је добро да у БиХ имамо велику слободу кориштења интернетских платформи и загарантирану слободу изражавања, размјене идеја, мисли, критика, особних обсервација, итд. Те платформе су такођер и добар извор информација за новинаре, посебно ако се ради о поставкама фотографија или информација из конфликтних подручја или за вријеме различитих несрећа. Међутим, и тада су то само поводи да новинар истражи и провјери информацију или вјеродостојност фотографија, прије него их објави. Јер то нису професионалне вијести. То нису информације у медијском професионалном смислу. Нико од особа које користе интернетске платформе као алате за слободно изражавање није обавезан да се придржава упута Кодекса за штампу и online медије. Уредници и новинари јесу, они су веома обавезни да то чине. Не само ради својих читаоца, већ и ради себе - да заштите себе као професионалце и да заштите новинарску професију", наглашава наша саговорница.

Проблем настаје у оном часу када грађани, примаоци информација с интернетских платформи, поистовјећују све што ту читају или гледају са званичним вијестима па врло често реагују на провокативне информације које је неко на свом профилу поставио без промишљања, нижући ланце говора мржње и хушкачке реторике.

Опет се враћамо на то да је едукација грађана, објављивање чланака и тематских емисија с упутама о разликовању професионалних и провјерених информација из медија од онога што се на приватним профилима поставља, неопходно.

"Људи морају бити свјесни тог разликовања и ради свог психичког здравља и ради властите менталне хигијене", сматра Љиљана Зуровац.

Закључила је да је ширење лажних вијести узнемиравање јавности и јесте кажњиво према закону.

"Бојим се да је већ дошло вријеме када ћемо све чешће морати да се позивамо на закон и тражимо законске санкције за оне који шире лажне вијести, јер опомене и писмени покушаји увјеравања да се такво што не смије радити, очито нису дали добре резултате", рекла је у разговору за klix.ba Љиљана Зуровац, извршна директорица Вијећа за штампу БиХ.

Лажне вијести или пропаганда

Евгенy Морозов писац и истраживач из Бјелорусије који проучава политичке и друштвене импликације технологије, недавно је боравио у Сарајеву на конференцији Media Meets Literacy. Његову посјету смо искористили да разговарамо и о теми лажних вијести о којима он често пише. Морозовови текстови су објављивани у разним новинама и часописима широм свијета, укључујући The New York Times, The Wall Street Journal, Financial Times, The Economict, The Guardian...

Казао нам је да није наклоњен појму "лажне вијести" који све више и више користе моћници - укључујући многе снажне политичке и економске силе које контролирају доминантне медије у већини европских и сјеверноамеричких земаља - у циљу маргинализације неистомишљеника.

"Много сам сретнији због употребе појма који се раније користио за овај феномен, а то је: пропаганда. Данас је транзиција на јавну сферу која се издржава на оглашавању олакшала ширење пропаганде гдје корисници често учествују у процесу а да нису свјесни тога. Откако су друштвене мреже попут Twitterа и Faceookа оптимизоване према броју прегледа страница, оне дефинитивно подстичу ширење таквих информација - не интересује их да ли је то што преносе истина или не, брину само о заради од кликова", сматра Морозов.

У тексту објављеним на британском Гардијану Морозов је написао да проблем нису лажне вијести него дигитални капитализам који чини профитабилном производњу лажних, али кликабилних вијести.

"Постоји тенденција у нашем дискурсу везаном за интернет да представљамо проблеме попут лажних вијести као некако неисторијске и тотално културалне, нпр. неповезане с економијом. Али дало би се расправити о мишљењу да су лажне вијести попут загађења. Наравно, можете окренути главу на другу страну, видјети да је зрак загађен и почети носити маску или можете заиста прегледати изворе загађења и подузети нешто у вези с фундаменталним политичким и економским моделом који је одговоран за производњу тога. Чека нас исти проблем и с лажним вијестима: можемо користити маске алгоритама и велике количине података да се заштитимо од 'лажних вијести' док не чинимо ништа у вези с темом уклањања основног узрока", сматра Морозов.

Књигу "The net delusion : The dark side of internet freedom " Морозов је објавио 2011. године. Дио наслова "Тамна страна интернет слободе" се примарно односи на иницијативу коју је прихватила Хилари Клинтон да се "интернетске слободе" учине званичном позицијом Владе САД-а.

"Чак и тада – 2009. године истицао сам да је веома реално очекивати да ће велике технолошке компаније које зарађују од оглашавања водити глобалну борбу у промоцији слободе, демократије и сл. Тамна страна интернет слобода је тачно та наивна претпоставка да ће се неке веома лијепе корисне ствари тек тако догодити - поготово на дуге стазе, као резултат наше велике овисности о дигиталном капитализму. Мој аргумент данас, након осам година, је да оно што нам је изгледало као утопијска будућност дигиталног капитализма све више личи на тамну прошлост феудализма, гдје велике технолошке компаније остају владари и уживају неограничену снагу, а од које зависи остатак друштва. Не сматрам ту овисност здравом", закључио је Евгенy Морозов у разговору за klix.ba.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.