Богата Каталонија жели да живи сама

Више од милион и по Каталонаца, незадовољних одлуком Уставног суда да поништи одредбе Статута Каталоније и тако забрани овој аутономној покрајини да себе назива државом, окупило се протеклог викенда на улицама Барселоне.

У парламенту у Мадриду Статут Каталоније усвојен је 2006. године, а на референдуму су га прихватили и Каталонци.

Уставни суд је, послије четворогодишњег процеса, по жалби опозиционе Народне партије, оспорио неколико кључних чланова каталонског Статута.

Највиши суд у Шпанији 9. јула донио је одлуку да појам "држава", којим се Каталонија дефинише у Статуту, није правно ваљан јер устав познаје само једну државу - Шпанију. Суд је, такође, одлучио да каталонски језик не треба да има предност у односу на шпански кастиљански језик.

Осим тога, суд је поништио одредбу о каталонском савјету судства као и о гарантованом минималном преносу новца из шпанског буџета у касу покрајинске власти.

Статут ужива подршку већине политичких партија у Каталонији. Његово доношење било је једна од првих иницијатива социјалистичке владе премијера Хосеа Луиса Родригеза Сапатера.  

Протесте на улицама Барселоне због одлука суда предводили су представници свих каталонских партија осим "Народне", укључујући и каталонске социјалисте, чији је лидер Хосе Монтиља на челу трипартитне коалиционе владе у којој се једна од странака, Републиканска љевица, отворено залаже за независност Каталоније.  

Уз мноштво каталонских застава на улицама су виђени и транспаренти који призивају независност Каталоније, а на некима је писало "Ми смо нација", "Каталонија није Шпанија", "Не желимо пресуде, желимо независност" и "Краду нам сваког дана 60 евра".

- Ова демонстрација је почетак независности коју желимо за нашу земљу - рекао је један каталонски студент.

Порив Каталонаца за већом аутономијом прије свега почива на томе да као богата покрајина финансирају остале мање развијене дијелове Шпаније тако да неминовно долази до синдрома "гдје је наш новац".

Осим тога, Каталонија је прошла и суров период за вријеме владавине генерала Франсиска Франка, од 1939. до 1975. године, када је била забрањена употреба каталонског језика, као и свака издавачка дјелатност на том језику.

Одлука суда да се укине одредба о каталонском језику нарочито вријеђа Каталонце, јер, прије свега, то није нека новина будући да је широм Каталоније много двојезичних натписа - од оних у метроу до јавних институција.

Многи су недавне протесте упоредили с историјским маршом из 1977., када су Каталонци, послије 40 година под Франком, тражили нови статут и већи степен аутономије.

Велики протест у Барселони додатно је искомпликовао кризом ослабљену позицију премијера Хозеа Луиса Сапатера. Наиме, доношење статута Каталоније била је једна од првих иницијатива Сапатерове социјалистичке владе, а сам премијер обећао је подршку том акту.

Каталонска странка Конверегенција и унија, која није коалициони партнер, али пружа подршку мањинској влади Сапатера, сада пријети да ће повући подршку.

Из Мадрида је најављено да ће се ових дана сусрести Сапатеро и Хосе Монтиља, предсједник такозваног каталонског Ђенералитета, односно покрајинске владе Каталоније.

Лист "Паис" преноси да ће Сапатеро и Монтиља разговарати о спорној одлуци Уставног суда, али Монтиља није желио да каже детаље, као ни да ли је премијер љут због демонстрација на улицама Барселоне.

- Не желим да изигравам ни портпарола ни посредника Сапатера - истакао је Монтиља и додао да је истина да "постоји проблем Каталоније који уједно представља и проблем за цијелу Шпанију и све политичке снаге".

Каталонија је медитеранска област у Шпанији која има сопствени језик и посебну културу, а у односу на остале шпанске регионе издваја се и по знатно већем бруто друштвеном производу и самим тим и бољем животном стандарду грађана.

Иначе, Каталонија је једна од 17 аутономних региона Шпаније. Смјештена је на сјевероистоку Пиренејског полуострва. Површине је 32.114 квадратних километара, граничи с Француском и Aндором на сјеверу, на истоку са Средоземним морем, на југу са Заједницом Валенсија и на западу с Aрагонијом. Обала Каталоније дуга је око 580 километара.

Према службеним подацима, Каталонија је 1. јануара 2005. године имала 6.995.206 становника, што представља 15,8 одсто укупног броја становника Шпаније, а у метрополитанском подручју Барселоне живи више од половине становника. У Каталонији су 6,8 одсто од укупног броја становника имигранти.

Каталонија има развијену саобраћајну инфраструктуру. Премрежена је аутопутевима и цестама, те жељезничким пругама. Има четири аеродрома, а главне поморске луке за ваздушни и трговачки саобраћај су Барселона и Тарагона. Каталонија има мрежу путева дугу око 12.000 километара, од чега су 962 километра аутопутеви.

На подручју Каталоније изграђена је прва жељезничка пруга уопште на Пиринејском полуострву.

Каталонска влада најавила је изградњу нових 1.100 километара пруга које ће бити завршене до 2026. године, а ова инвестиција вриједна је 25.000 милиона евра.

Језик

Каталонска влада спроводи политику промовисања каталонског језика. У школама се предаје дјелимично на каталонском, а дјелимично на шпанском, у регионалној управи говори се на каталонском, регионални медији су углавном на каталонском, а у пословању се тражи да су све информације (менији у ресторанима, постери, каталози…) на каталонском.

Резултат тог напора је да каталонски постаје доминантан на службеној, али и на академском нивоу. Заговорници ове политике тврде да је овакав приступ потребан како би се заштитио њихов језик пред имигрантнима и досељеницима из других дијелова земље који њиме не говоре.

Према подацима из 2001. године, 95 одсто Каталонаца разумије каталонски, а у свакодневном говору га користи 50,1 одсто становништва.

Барселона је један од главних средишта шпанске издавачке индустрије и главно средиште издаваштва на каталонском језику.

Фудбал

У једном дану житељи Каталоније су се бар за тренутак подједнако осјећали с једне стране као Шпанци, а с друге као Каталонци. Масовни протест на улицама Барселоне бар за једно вече ублажен је побједом Шпаније на Свјетском првенству у фудбалу. Одједном су се на тргу Каталуња у центру Барселоне појавиле и шпанске заставе у мору жуто-црвених застава Каталоније.

Ипак, житељи Каталоније не одустају од својих политичких захтјева, па су у еуфорији истицали да је седам од једанаест играча у тиму Шпаније дошло управо из каталонских клубова, као и да су они "и Шпанци и Каталонци".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.