Рат угасио животе 29.070 Срба

Директор овог центра Милорад Којић представио је јуче резултате пописа и евидентирања српских жртава. У базу су, поред наведених, унесени и подаци за 659 лица српске националности која су страдала или умрла од посљедица рањавања или репресије и рата. Којић је рекао да за 629 лица раде додатне провјере и комплетирају документацију, јер посједују индиције да су и она страдала у протеклом рату, али тренутно нема довољно података да би их могли сврстати међу жртве рата.

- Ово нису коначни подаци, већ они до којих је смо до сада дошли. Ово је први пут да је једна званична институција у БиХ пописала жртве. База података обухвата пет цјелина - документе, жртве, извршиоце, дјела и свједоке. Податке смо користили из 109 градова, све смо обухватили, имали смо проблеме са општинама у ФБиХ, али смо различитим методама дошли до података - истакао је Којић.

Он се осврнуо и на досадашње податке о броју српских жртава, које су изнијели Истраживачко-документациони центар из Сарајева и Хашки трибунал, истичући да је у њима смањен број страдалих Срба.

- Истраживачко-документациони центар из Сарајева је пописао 24.953 страдалих Срба и видљиво је да је умањио број српских жртава за 17,5 одсто. Хашки трибунал је број српских жртава умањио за више од 21 одсто. Хашко тужилаштво је пописало 22.779 српских жртава и то најбоље показује и однос који су они имали приликом процесуирања предмета ратних злочина у БиХ - рекао је Којић.

Подаци Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица показују да је највећи број Срба страдао током 1992. године - 12.981. Најтрагичнија година за српски народ након тога била је 1995. у којој је рат и окончан и тада је убијено или је нестало 5.975 људи. Срби су највећу жртву поднијели у Сјевероисточној Босни гдје је документовано страдање 7.769 особа и у Сарајевској регији гдје је евидентирано 7.178 жртава.

Највише су страдали мушкарци, којих је пописано 26.685, док је евидентирано и 2.385 жена жртава рата. Чак 40 одсто пописаних мушкараца живот је изгубило током 1992. године, односно на почетку рата. Око 78 одсто или 22.721 жртва били су војници, пописано је 6.313 цивила или око 21 одсто, док за остале није утврђен статус.

- Многи ће рећи да су највише страдали војници, али међу њих 22.721 је 2.515 несталих и то је најчешће ратни злочин. Убијено је и 1.899 војника и то углавном након заробљавања. Од укупног броја страдалих војника чак 10.180 се може довести у везу са ратним злочинима - истакао је Којић и додао да се и даље трага за 1.672 лица међу којима је 636 војника и 13 припадника МУП-а РС.

Рад на попису и евидентирању српских жртава рата почео је у јулу 2013. и до 31. октобра ове године у базу података унесено је 83.118 докумената.

Пријетње

Милорад Којић је рекао да Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица редовно обавља послове без обзира на недавне пријетње смрћу.

- Пријетње смо пријавили МУП-у РС којем у потпуности вјерујем - казао је Којић којем је непозната особа 7. новембра путем телефона упутила пријетње на националној и вјерској основи.

Број српских жртава по годинама страдања

1991. година  - 664

1992. година - 12.981

1993. година - 4.496

1994. година - 3.749

1995. година - 5.975

Након 1995. године - 659

Непознат датум - 546

Број страдалих према регијама

Крајина - 6.142

Сјевероисточна Босна - 7.769

Подриње - 4.740

Сарајевска - 7.178

Средња Босна - 779

Херцеговина - 1.231

Изван БиХ - 1.164

Непозната општина страдања - 67

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.