Нова стара имена на амбасадорским позицијама
Предсједништво БиХ је на јучерашњој сједници у Сарајеву, након што је опозвало 21 амбасадора те три шефа бх. мисија у свијету и три генерална конзула, разматрало и могућа именовања амбасадора који ће их наслиједити. Наравно, уколико успјешно прођу предвиђене процедуре, како у БиХ тако у земљи пријема.
Како незванично сазнаје „Дневни аваз", тако би Боро Бронза, иначе професор историјских наука из Бањалуке, могао бити будући амбасадор у Швајцарској.
Ковиљка Шпирић, некадашња амбасадорица у Канади и у још неколико земаља, могла би бити амбасадор у Пољској, Милица Ристовић-Крстић, одборница СНСД-а у Источној Илиџи, спомиње се као будућа амбасадорица у Грчкој, а Здравко Беговић, који је прије десетак година био амбасадор БиХ у Љубљани, могао би бити именован за амбасадора у Бугарској.
Милорад Живковић, некадашњи посланик и предсједавајући Представничког дома Парламента БиХ, могао би бити амбасадор у Словенији, а Славиша Ћеранић у Румунији.
Сви побројани попунит ће квоте предвиђене за амбасадорска мјеста из реда српског народа и углавном су кадрови СНСД-а.
Милорад Додик, предсједавајући Предсједништва БиХ, након јучерашње сједнице није хтио открити имена нових амбасадора, изјавивши „да је дипломатска политичка пракса да се не саопћава име док га земља домаћин не прихвати."
Такођер, Жељко Комшић, хрватски члан Предсједништва, одабрао је своју „репрезентацију" амбасадора, па се тако спомиње да би Јадранка Негодић, некадашња амбасадор у Великој Британији, могла бити на челу Амбасаде БиХ у Њемачкој.
Ивана Робовић из ДФ-а би, наводно, могла бити нова амбасадорица БиХ у Белгији, а Славко Матановић, који је кратко вријеме био министар саобраћака и веза БиХ у име ДФ-а, требао би бити амбасадор у Риму. Такођер, сазнајемо да би Иван Орлић, којег је Комшић у свом претходном мандату колективног шефа државе поставио за амбасадора у Француској, могао би бити на челу Савјета Европе у Стразбуру.
Подсјећамо, Додик и Комшић смијенили су готове све амбасадоре које су именовали њихови претходници Младен Иванић и Драган Човић.
Наравно, то нису могли учинити без сагласности Шефика Џаферовића, бошњачког члана Предсјендиштва, јер се све одлуке о колективном шефу државе у вези с спољном политиком доносе консензусом. А, када су кадрови у питању, ту се трочлано Предсјендиштво БиХ очигледно веома брзо договори.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
