Зашто је ЕУ спремна да Турској да милијарде евра?

Он је додао да би се на тај начин обезбједила граница Европске уније с кључним циљем да више не буде масовног и неконтролисаног прилива имиграната.

"С Турском се мора утврдити чврст договор и сарадња у спречавању кријумчарења имиграната, борби против тероризма и налажењу ријешења за ситуацију у Сирији", ставио је до знања Оланд.

Вођи Европске уније расправљају у Бриселу с турским премијером Ахметом Давутоглуом о заједничком акционом плану којим европски партнери нуде почетних три милијарде евра Анкари да збрине више од два милиона избјеглица у Турској, али и да затвори границе за долазак миграната и терориста у Европу и прихвати повраћај миграната који из Турске крену у Унију, а не могу у Европи добити азил.

Турска, чланица НАТО и земља на размеђи између Европе и сукоба у Сирији и Ираку, је западним савезницима потребна и за дјелотворно разбијање и коначно уништење екстремиста тзв. Исламске државе Ирака и Сирије.

Анкара се, међутим, истовремено нашла на удару оптужби да помаже неке исламисте унутар Сирије, шверцује нафту Исламске државе и допушта кријумчарима да уз огромне зараде преко границе у Грчку, дакле ЕУ, пребацују стотине хиљада миграната, међу којима су били и неки терористи који су починили покољ 13. новембра у Паризу.

Високи дипломатски извори су новинарима у Бриселу рекли да то није "трули компромис", већ је "Европа присиљена и да дијелом ставља у страну своје вриједности да би остварила хитне и суштинске интересе усред кризе с мигрантима и сучељена с терористичким нападима и опасношћу".

"Почетне три милијарде евра" за нагодбу с Анкаром треба да прикупе све чланице ЕУ, у складу са својим богатством-друштвеним бруто производом, али Мађарска и Хрватска одбијају да дају новац у тру сврху, а воде се и расправе да тај новац не буде рачунат као дефицит у буџетима чланица Уније.

Хрватски премијер Зоран Милановић је уочи засједања ипак рекао да ће Хрватска дати око десет милиона евра за Турску, али очекује да знатно више добије од Уније за трошкове око избјеглица.

Анкара тражи за узврат да ЕУ уведе режим без виза за турске држављане, а европска двадесетосморица су засад били вољни да такву олакшицу дају само за пословне људе, студенте и сличне категорије лица.

Турска захтијева и да се обнове и убрзају преговори о чланству с ЕУ, који су годинама у застоју због великих замјерки Европљана на владавину закона, грађанске и мањинске слободе и гушење независних медија.

И политички кругови, понеке владе и медији у ЕУ су нарочито у посљедње вријеме оштро критиковали турског предсједника Реџепа Тајипа Ердогана за увођење ауторитарне власти, дјелимичну исламизацију земље, настојање да се угуши сваки захтијев курдске мањине за већа права.

Затварање уредника главног турског опозиционог листа Џумхуријет је добило велики публицитет у европској јавности, исто као и убиство једног виђеног курдског адвоката.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.