Затворени Пролећни Бранкови дани 2018: Брига о насљеђу и пјесницима свих генерација
Сремски Карловци - "Пролећни Бранкови дани 2018", манифестација која је у славу 194. годишњице рођења Бранка Радичевића и у организацији "Бранковог кола" у протекле двије седмице понудила мноштво програма у Сремским Карловцима и Новом Саду, свечано су затворени јуче у сремскокарловачкој Основној школи "23. октобар".
На затварању манифестације промовисан је лист "Стражиловац" који излази у оквиру поменуте школе, а да је пјесништво привилегија свих генерација доказали су ђаци пјесници који стварају у традицији Радичевића и Стражилова, у народу познатог и као српски Парнас. Поред завидног умијећа за своје године у оригиналном стваралаштву, ђаци су се доказали и као добри интерпретатори, износећи Бранкове стихове како кроз рецитал, тако и кроз хорско пјевање.
Јучерашњи дан обиљежио је сценски игроказ посвећен Алексију (Бранку) Радичевићу, а како поезију изводе млади пјесници пред ђацима су показали Никола Раусављевић и Милан Ћосић, прошлогодишњи добитници награде "Стражилово". Раусављевић и Ћосић, такође, као вође рецитаторске музичке групе "Међу нама", на опште одушевљење ђака и наставног кадра извели су пјесму Бранка Радичевића "Рибарчета сан".
Оно што је, међутим, обиљежило крај "Пролећних Бранкових дана" текуће 2018. године јесте традиционални циклус "Бранковог кола" - "Нематеријално културно наслеђе Срба", одржано у уторак вече у препуном Музеју Војводине у Новом Саду.
Тамо је представљена тема "Песме панонских Срба", са мотом по називу чувене пјесме "Ја сам Србин, српски син" Јована Суботића (1817-1886).
Поздрављајући учеснике на чијем челу је Миодраг - Мишо Близанац, иницијатор теме "Песме панонских Срба", Ненад Грујичић, предсједник "Бранковог кола", казао је да континуирано изучавање проблематике српског нематеријалног културног насљеђа представља један од најважнијих програмских токова "Бранковог кола".
Како се то насљеђе чува са Хором просвјетних радника Новог Сада и Оркестром Карловачке богословије показао је и доказао Близанац, изводећи родољубиве пјесме које се, по његовим ријечима, а на опште чуђење присутних, у нашем јавном простору нису чуле чак стотину година. Међу таквим пјесмама су: "Химна сентандрејских Срба" настала 1703. године, потом пјесма "Где је српска Војводина" Стевана Владислава Каћанског (1829 - 1890), нумера "Већ се српска застава свуда вије јавно" Светозара Милетића (1826 - 1901), "Чуј, Душане", непознатог текстописца из 1718. године и друге.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
