Важно писму вратити функцију у стварности

Већина нас сматра да латиницу треба сачувати као писмо које не припада традицији српског језика и које није настало у српском језику него као писмо које ми употребљавамо као посуђено.

Рекла је ово за “Глас Српске” професорица Филозофског факултета у Источном Сарајеву Миланка Бабић. Она се осврнула на одржани Форум о ћирилици, у оквиру којег је модерирала панелом “Ћирилица у јавној употреби у Републици Српској и БиХ”. У оквиру поменутог панела међу саговорницима су били професор на Филозофском факултету у Палама и на Филолошком факултету у Београду Милош Ковачевић, професор Филолошког факултета у Бањалуци и предсједник Друштва наставника српског језика Ранко Поповић, предсједник Матице српске Драган Станић и други. 

Поменутим панелом отворене су бројне расправе о употреби ћирилице у медијима, о проблему јавне и службене употребе ћирилице. Гледајући на то да сваки проблем захтијева кораке у рјешавању и да неки велики закључци не могу бити донесени нагло и одједном, неки од конкретних приједлога на форуму тицали су се коришћења ћирилице у натписима и документима, као и о потреби да ћирилица буде прописана као обавезно писмо у школама, на којем би се инсистирало. Такође, један од главних приједлога био је и приједлог о доношењу закона о језику и писму.

- Мора се ићи ка доношењу закона о језику и писму којим ће се представити другачији статус језика и статус писма. Такође, у релевантним актима стоји да језик треба да се зове српским језиком, а не језиком српског народа. Стоји да су службени језици српског, бошњачког и хрватског народа, а службена писма су равноправна, а та равноправност никада није ишла у прилог ћирилици него увијек у прилог латиници. Већина говорника је сматрала и сматра да треба прогласити ћирилицу службеним писмом, али то не значи да латиницу треба истјерати него да она буде писмо које би било употребљавано секундарно, у индивидуалној употреби - објаснила је Бабићева и додала да је важно правити помаке у малим корацима и на тај начин интегрисати идеју о значају ћирилице у свакодневној употреби.

Предсједница Удружења лектора Републике Српске Александра Савић, која је била модератор другог панела “Ћирилица у дигиталном добу”, осврнула се на значај одржавања оваквих разговора као што је Форум о ћирилици. Посматрањем питања ћирилице кроз призму науке и праксе, овај форум је окупио стручњаке из различитих сфера, што је само по себи значајно јер ниједан велики проблем не може да буде ријешен без разговора и расправе, а ова конференција је само један мали корак у процесу рјешавања. На другом панелу, између осталог, говорили су предсједник Удружења издавача РС и директор д.о.о. “Бесједа” Ненад Новаковић, предсједник Удружења књижевника РС Предраг Бјелошевић, те други издавачи, новинари, библиотекари и професори. Осврнули су се на употребу ћирилице у издаваштву, на процес дигитализације библиотечке грађе и на могућности које сам интернет у данашње вријеме пружа за једно писмо, поготово за процес дигитализације, уз употребу свих ресурса које модерна технологија може да пружи.

- Извели смо генерални закључак да није увијек важно причати велике приче него је некад заиста важна подршка. Мале могу много тога промијенити, као што је, рецимо, писање на интернету - ако пишемо ћирилицом, неко други ће се можда угледати и такође писати ћирилицу или као што су неке свакодневне ствари - рачуни за струју или телефон и објаве на аутопуту. Чули смо и многе корисне ствари јер су нам наши гости говорили да су у Србији неке ствари ријешене неформалним путем, а не  законским рјешењима. Важно је да о тим стварима разговарамо и да се стручњаци из те области редовно састају јер су и неформални канали често пут којим можемо ићи ако очекујемо велике промјене. Закључили смо да је овај форум један од разговора који ћемо водити о српском језику и ћирилици и такав разговор је начин да у будућности изведемо велике закључке јер до таквих закључака можемо доћи само ако константно разговарамо - нагласила је Савићева.

Модел Софија Хађипантели (22) свакодневно добија пријетње смрћу на “Инстаграму” и то због својих густих и спојених обрва. Манекенка је иначе с Кипра, а преселила се у Лондон у нади да ће остварити свој сан и постати модел.

- Природна сам плавуша, а сасвим сам случајно 2014. године нијансирала обрве и одмах ми се свидио упечатљив изглед - испричала је Софија.

Повеља

Враћање ћирилице у активни живот друштва је једна од ставки поменутих на Форуму о ћирилици. Читав форум је био наставак онога што је дато у Повељи о српском културном простору и један облик продуженог рада на закључцима које је повеља донијела те потврда повеље и заједничког рада двају министарстава.

- Посебну пажњу посвећујемо успостављању системске бриге о српском језику и ћириличком писму, о подршци програмима наставе српског језика, историје и културе, што представља једно од темељних оруђа у легитимном настојању да избјегнемо однарођавање нових нараштаја, не само у све бројнијој дијаспори, него чак и у Србији и Српској - наведено је у једној од ставки повеље.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.