Умјетник Урош Ђурић за Глас Српске: Разметање није одлика високих класа

Велику пажњу оних који желе боље да разумију Перијеву идеју изазвало је и ауторско вођење кроз поставку умјетника из Београда Уроша Ђурића, иза којег је у четвртак увече стајало око шестсто људи. Он је за "Глас Српске" говорио о томе на шта је ставио акценат приликом ове занимљиве вечери у музеју, култури као идентитету једног народа, свом посматрању свијета кроз очи умјетности.

- Ставио сам акценат на специфичан начин на који Грејсон Пери као савремени уметник говори о феномену класног друштва. Пре свега, друштва у којем је рођен, у ком се образовао и остварио као уметник. Енглеска је очигледно веома специфична средина још од времена настанка индустријског друштва у коме и данас живимо. Хтео сам да направим паралелу, како функционише само енглеско друштво, њихов класни систем, а који је важан за разумевање глобалних феномена, чији смо и ми део. Можемо рећи да је то начин на који функционише колевка данашњице и већина друштава - казао је Ђурић.

Питање свијести о томе колико укус утиче на наш живот посебно је, како каже, интересантно на подручју које културолошки захвата југословенски геополитички етнички простор.

- Ми смо управо неко ко није до краја развио, у савременом смислу, класне разлике, али јесмо развили етно-националне разлике базиране на религијском моделу. Ти укусу и начини одевања, начини на који се заједнице формирају представљају поприлично сличан модел иако заснован на нечему потпуно другачијем. Код нас су разлике културолошке везане за религиозне обрасце који су одређивали положај заједнице у односу на империјални статус - објаснио је он.

У случају укуса и класне подјеле, постоје три типа идентификације које је Грејсон Пери у извјесном смислу приказао, констатовао, а Ђурић у овом разговору пресликао на друштво у којем живимо.

- Најнижи друштвени слојеви су они који се највише размећу. Њима је битно да покажу у тој својој разметљивости да је њихов живот, иако на маргини друштва, вредан пажње. Они управо највише новца троше на разметање у јавном простору. Њима је битно да то буде видљиво свима - прича умјетник.

Средња класа, додаје, је по својој природи морализаторска.

- Самим тим што не припадају ни најнижим ни високом друштвеном слоју, они желе да покажу како су управо то и одабрали. Они не доживљавају себе као нижу друштвену класу зато што су одабрали да се образују, да буду свеснији и паметнији, и баш зато нису она виша класа. Виша класа располаже друштвеним средствима на неодговоран начин - наставља Ђурић причу.

Средња класа је, објашњава, за себе освојила један простор здраве исхране, високог дизајна, укус који је увијек деликатан, промишљен и који има неке дубинске разлоге за уживање или опредјељивање за ову или ону ствар.

- Средња класа воли да покаже да се разуме у ствари. Када дођу у музеј, знају отприлике о чему се ради. Док је висока класа у некој врсти специфичног облика декаденције или труљења- казао је Ђурић, омиљен као Анђео из култног филма "Ми нисмо анђели".

Разметање није одлика високих класа, то нагласио је  Ђурић.

За себе каже да је типичан припадник средње класе, неко ко води поријекло из радничке класе, трговачке буржоазије, неко ко је захваљујући, прије свега, социјализму и школовању дошао до одређеног положаја. Типичан представник средње класе са свим стереотипима и предрасудама које она носи.

- Време у којем живим покушавам да разумем кроз своју уметничку праксу на сличан начин као што то ради Грејсон Пери. Као неко ко је одрастао у одређеној епохи, стекао сам потребе да говорим о друштву зато што је друштво било централна тема нашег одрастања. Много се разматрало о друштвеним феноменима, а обојица припадамо тој чувеној беби бум генерацији која се рађала између 46. и 64. године и нас је веома обележио Други светски рат и све те кључне, готово револуционарне друштвене промене које су уследиле по његовом завршетку, како у Европи, тако и у свету - рекао је Ђурић.

У себи осјећа потребу да истражује друштво, јер друштво је нешто најелементарније.

- Ми се рађамо као друштвена бића, а људи често знају рећи: "Рађамо се сами". То није тачно. Ми се рађамо у заједници, ми смо продукт заједнице, продукт породице и они су кључ за разумевање начина на који данашњи свет изгледа. Без обзира на све техничко-технолошке промене, ми и дан-данас идемо у позориште и гледамо античке драме које су нешто што се може применити на данашњицу са лакоћом, значи да се суштина људског постојања слабо изменила. Иако су се дешавале драматичне промене, проблеми су остали исти - јасан је Ђурић.

Идентитет и култура

Народ без културе Ђурић види као народ без идентитета.

- Каже се да народи настају и нестају, али ви, ако погледате генетску слику Феничана и данашњих Либанаца, та генетска слика је иста. Није нестао њихов генетски запис, нису ти људи нестали. Не може се рећи да је народ нестао, али је идентитет тог народа нестао. Нису они побијени, нису их појели Марсовци, већ је културни и социјални идентитет престао да постоји, био је слаб пред неким другим идентитетом који их је појео и инкорпорирао у свој нови образац. Онолико колико вам је јака култура, јак вам је идентитет. И ако погледате у водеће нације на планети, не доминирају само у војно-политичком и финансијском сектору, већ им је кључна доминација у култури, где намећу свој језик и они одређују колико се остатак света може укључити у велике светске токове - објаснио је умјетник.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.