Писац Аљоша Љубојевић промовише збирку у Бањалуци: Писањем се ослободио сјећања на дјетињство проткано ратом

Александра Маџар
Писац Аљоша Љубојевић промовише збирку у Бањалуци: Писањем се ослободио сјећања на дјетињство проткано ратом

Бањалука - Аутор из Бијељине Аљоша Љубојевић у својој збирци "Знаш ли да је Михаел Каменски запалио Галац" исписао је ратне страхоте мислима и догађајима који су се стварали и дешавали када би се спустила завјеса дјечјих очију.

Вечерас у 19 часова о свему ономе што је сачувао у сјећањима испод корица ове књиге, за коју је прошле године добио награду "Ђура Ђуканов", за најбољу збирку кратких прича у Кикинди говориће на промоцији у Народној и универзитетској библиотеци РС. Поред њега, о дјелу ће говорити и бањалучки књижевник Берислав Благојевић. Колико је тешко било одраслом човјеку вратити се у сјећања и мисли на дјетињство проткано ружним догађајима и шта је осјетио када је завршио са писањем ове збирке, овај новинар и писац пред промоцију говорио је и за наш лист.

- Било је само потребно концентрисати се и написати прву причу. Касније су се теме редале саме, а ја сам бирао шта претворити у кратку причу, шта додати, шта одузети. Описани догађаји су били дио мене, али како сам књигу приводио крају, осјетио сам да сам их се ослободио. Можда је то и био прави циљ ове збирке - ослободити се. Један од чланова жирија на конкурсу "Ђура Ђуканов" најбоље је то оцијенио када је рекао да се књиге пишу или из стомака, или из емоција, или из главе. Ова је написана "из стомака" и сада је ту настао простор за неке нове приче - објашњава Љубојевић.

Његове приче су изабране на конкурсима и објављене у зборницима у БиХ, Србији, Хрватској и Црној Гори, а Љубојевић објашњава да се у изазову писања ове књижевне форме, крије и одговорност.

- У изазову се крије и одговорност. Не могу једно без другога. Могу, али науштрб квалитета приче. Највећи изазов је пронаћи оригиналну тему, а онда је развити тако да читалац од прве до посљедње реченице не зажели да остави текст - истиче он.

За њега је кратка прича најзанимљивија приповједачка форма с којом се дружи већ десетак година.

- Мислим да никада нећу одустати од ње. Можда јесте тешка за писање, али ту је чар - на малом простору дај све од себе и поентирај. Највеће усхићење осјетим када прочитам неку добру кратку причу. Добро знате да постоје и оне које су написане само у неколико реченица или само у једној, а знају да помјере човјека и да о њој размишља данима. То је за мене умјетност писања - наглашава Љубојевић.

Године 2014. приче су му уврштене и у зборник савремене књижевности Републике Српске, а када је ријеч о стању на домаћој књижевној сцени, коју је имао прилику да сагледа и као аутор и као новинар Љубојевић сматра да би тек као члан неког удружења могао да осјети како заправо ствари стоје.

- Мислим да се тек тада може сагледати стање. Кад кажете "стање", мени то значи сљедеће - да ли постоје издавачке куће или удружења која прате младе писце, да ли постоје едиције у оквиру којих ће бити објављиване књиге оних који постижу резултате у региону, да ли у мом граду постоји књижара у коју ћу ући и моћи да се упознам са савременом књижевном сценом Републике Српске? Не постоје. Зато лако можете закључити какав је "коначни одговор" - прича он.

Ипак, то га не спутава да пише. Чим му је одштампана посљедња збирка у Кикинди, у којој је експериментисао и писао кратке приче у форми стиха које су се некада уклапале и само на једну страницу, почео је да пише нову књигу.

- У њој се враћам класичној форми кратке приче и надам се да ће бити завршена за двије-три године - казао је Љубојевић.

Новинарство - неприкосновен алат

Љубојевић је новинарство дипломирао на Филозофском факултету у Новом Саду. Током студија био је новинар и уредник часописа "Индекс" у Новом Саду. На ТВ ИН у Бијељини био је аутор и водитељ неколико телевизијских емисија. Сарађивао је са многим писаним, интернет и телевизијским медијима у БиХ и Србији и продуцентским кућама, а једно вријеме био је дописник и "Гласа Српске". Од 2014. дописник је Радија Слободна Европа из Бијељине за подручје Семберије. Новинарска пракса, како каже, помогла му је много у писању.

- Посебно рад у агенцијском новинарству. Један од основних принципа којих се држим у писању кратких прича јесте сажетост и одбацивање свега што може да досађује читаоцу. Ту је новинарство неприкосновен алат - истакао је Љубојевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана