Отворен 62. Међународни београдски сајам књига

Гаус и Вукасновић поручили су да је то савршена општа смотра одбране језика, који у свакодневници и умјетности за циљ има да се људи споразумијевају и у ријечима оног другог открију себе саме.

"Њемачка, Швајцарска, Лихтенштајн и Аустрија учествују у заједничкој историји, али истовремено још од средњег вијека имају свака своје особености и властите традиције, које су допринијеле томе да се ове земље, не само културно-историјски, различито развијају", рекао је Гаус.

Обративши се у име земаља њемачког говорног подручја - почасног госта Сајма, Гаус је рекао да за богатство гласова и звукова савремена књижевност на њемачком језику има да захвали управо чињеници да не постоји једна обавезујућа и узорна норма већ неколико различитих варијанти стандардног језика, али да разлике ипак нису толико велике да не би и даље све вријеме било ријечи о једном њемачком језику.

Он је рекао да му није ни на крај памети да Хрватима, Бошњацима, Црногорцима и Србима одређује да треба да се држе онога што се раније називало "српско-хрватским".

"Разлике у звучању, рјечнику или реченичној мелодији, нијансе израза, тај чувени лични стил - све те ствари су од изузетног значаја за књижевност, али исто тако може бити покушаја да се те разлике на равни језичке политике увећају и начине дубљим него што јесу", каже Гаус.

Он је подсјетио да је Вук Стефановић Караџић као избјеглица у Бечу постао један од највећих европских интелектуалаца 19. вијека, који је од дијалеката своје домовине обликовао српски књижевни језик, дефинисао правопис, саставио рјечник са више од 27.000 одредница и сакупио народно стваралаштво које се до тада преносило искључиво усменим путем.

Гаус наводи да се у Бечу, у Мађарској улици, на броју 39 налази кућа "још једног слободног духа с Балкана".

"На зарђалој табли, као створеној за то да је човјек превиди у дивљем и усковитланом градском саобраћају, стоји натпис: жУ сећање на Петра Прерадовића, великог хрватског песникаж, а малим словима испод тога стоји избледела напомена каква се данас више не би могла написати, јер је свет о коме она сведочи нестао у рату и ужасу: жПоставила Југословенска академија наука и уметностиж", рекао је Гаус.

Академик Миро Вуксановић рекао је да је српски језик мали, али и остали, с њим и од њега настали, још су мањи.

"Од 7.000 језика, колико их има у свету, половина је у изумирању или у опасности да нестане, а с њима ће да потоне у време мала васиона мисли и осећања", упозорава Вукасновић.

Он каже да ће остати књиге, записи у камену, папиру и дигиталним облицима, "ћутљиви као смрт, те ће тако цивилизација несталог језика, а често то значи и цијелог народа, да постане егзотично знање неколико научника".

На српском језику, наглашава Вуксановић, настала је велика књижевност, која траје цијели миленијум, а имала је непоновљивог народног пјесника и приповједача, имала је и има одличне писце и окупља 500.000 ријечи.

Ипак, скреће пажњу Вуксановић, даровита младеж чека да оде у већу и развијенију земљу и доста њих лакше говори и пише на садашњем водећем језику него на матерњем, а под истом сенком је читава стара Европа.

"На овом Међународном сајму књига из свих области науке и уметности, у халама где се очекује пола милиона људи у седам дана, у добу кад бар један језик изгубимо у толико времена, сада, наши су посебни гости четири земље и један језик. Код њих је четири постало један. Зато може бити да они, нарочито највећи међу њима, боље од нас знају како смо од једне земље добили неколике, још незавршеним начином, а како уместо једног језика - четири", додао је Вуксановић.

Међународни сајам књига ће до 29. октобра под слоганом "Кључ је у књигама" окупити близу 500 директних излагача, од којих 50 из иностранства.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.