Николај Бурљајев, прослављени руски глумац и редитељ за Глас Српске: Само култура може да сачува душу народа

Гласом боје сигурности, достојанственим ставом какав имају људи који су свјесни да су у животу урадили вриједне ствари почео је причу за "Глас Српске", прослављени руски глумац и редитељ Николај Бурљајев. Давне 1992. године створио је фестивал словенског и православног филма "Златни витез" чији су учесници били искључиво умјетници и остварења која не робују комерцијалном диктату, поткупљивости и изопачености. Десет година касније, успјех фестивала и угледом који су растући заједно, манифестација и он, стекли у свијету навео га је да са истим циљем оснује и  Међународни позоришни форум "Златни витез". Част да се на овом фестивалу представе имали су и познати српски умјетници, Кустурица, Паскаљевић, Биковић, Ковачевић,  Хабјановић-Ђуровић, Благојевићева али и студенти, а међу њима и студенти бањалучке Академије умјетности. Бурљајев је у Бањалуку допутовао, изузетно значајним поводом, јер ће се и у нашем граду моћи осјетити квалитет "Златног витеза" у оквиру манифестације "Ехо Златног витеза".

- Срећан сам што на наш фестивал долазе глумци и редитељи из Републике Српске, Бањалуке и Србије. Радује ме што и ваша Академија умјетности, расте, јача и мисли на младе људе - истакао је Бурљајев и додао да од званичних пријема још није успио да осјети дух Бањалуке.

  У разговору се кратко вратио и на ту 1992. годину када је основа престижни фестивал и није могао сакрити понос што се то дешавало баш тада, како каже, у најтежем периоду.

- Појавили смо се под паролом "за високе идеале и узвишеност људске душе". У вријеме тоталног распада словенског свијета, времену издаје, искушења ми смо се  појавили. Године 1993. игнорисали смо ембарго на Југославију и довезли се у Нови Сад гдје смо одржали Други филмски форум "Златни витез".  Поносан сам на то што смо се одржали 26 година. Поносан сам што је наша парола основа не само нашег фестивала већ и државне културне политике која је прихваћена и од нашег предсједника Путина - истакао  је он.

Не крије да је веома критичан према глумцима.

- И сам сам глумац и зато увијек критички однос према тој професији. Умјетност може да мијења свијет и она мијења свијет. Само пијачно стваралаштво утиче лоше. Истина је да екран влада и да невјероватно утиче на људе и свијет. Жао ми је што изузетни глумци играју бизарне улоге којима негативно утичу на људе који то погрешно схватају и поистовјећују се са тим ликовима који желе да живе њихове животе испуњене прељубама, убијањима и лажима - казао је он.

Срећан је, наглашава што у Русији почињу да схватају да култура једина може да сачува душу једног народа.

- И због тога је Владимир Путин издао указ о новој државној културној политици која је основана на моралним и етичким нормама народа, који хоће да сачува наше богатство које смо добили од наших предака, како би се то преносило на младе и будућа покољења. Народ без културе може да угине - прича

Бурљајев.

Најпознатији по улогама у филмовима Андреја Тарковског, а такође и као редитељ и главни глумац биографског филма о великом руском пјеснику Љермонтову, сматра да је  Тарковски један од најбитнијих људи у његовој судбини.

- Млађи сам од њега 14 година и он је за мене био као старији брат. Иако сам био дијете увијек сам знао са ким радим и ко је у мојој близини. Сјећам се када сам се први пут срео са њим, био је низак, стално је грицкао нокте, био је јако нервозан, стално се нешто чешкао.  Када сам га гледао схватао сам да то што је он присутан на неком мјесту није значило ништа, јер ако бих га погледао у очи, могао сам кроз њих видјети да његова душа негдје лута - прича он.

Увијек је како каже, сматрао да је Тарковски вјерник.

- Иако он никада није причао о томе, о православљу о Христу, то је увијек био само мој осјећај. Он ми је окачио о врат први мој крст у сврху улоге. Са тим крстом живио сам веома дуго и на екрану и у приватном животу. То је био обичан метални крстић - додао је он.

Присјетио се и тренутка када је Тарковски отишао на други свијет и када је у његову част морао да прочита дио из његовог дневника.

-  Са сцене сам говорио инсерт из његовог дневника, прочитао сам ово, цитирам: "Боже, осјећам да приближаваш се мени. Осјећам руку твоју на потиљку и само терет гријехова и злобе моје не дају мени да прихватим  вољу твоју. Вјерујем, Господе, и хоћу да видим свијет и људе такве какве си их ти створио. Ништа не тражим, Господе. Помози и опрости". То је Тарковски. У њему је било свега - казао је овај признати умјетник и додао да га је у животу приликом снимања филмова увијек пратио исти  осјећај, као и Андреја, да је снимање филма исповиједање.

Пијанка са Тарковским

- Сјећам се да смо једном 14 сати разговарали и пили. Били смо у гостима.  Он и ја смо изашли на терасу да запалимо цигару и то је био разговор за памћење. У четири ујутру звао сам нам такси.  Када смо ушли ставио ми је главу на крило.  Видио сам му сиједе длаке и помислио: "Како си остарио Андреј", а он је имао само 33 године - испричао је Бурљајев.

Пријем у Градској управи

Замјеник градоначелника Бањалуке Срђан Амиџић примио је делегацију фестивала "Златни витез" и наравно Николаја Бурљајева, наглашавајући да је њихов долазак у Бањалуку, празник културе.

- Захваљујући "Златном витезу" чији ћемо дио видјети у наредна три дана, сигурно је да су се Бањалука и Република Српска попеле степеницу више на културној љествици - рекао је Амиџић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.