На данашњи дан прије 184 године рођен Фредерик Бартолди

 На данашњи дан прије 184 године рођен Фредерик Бартолди 02.08.2018 13:00 | Миланка Митрић

Бањалука - На данашњи дан прије 184 године рођен је француски вајар Фредерик Огист Бартолди.

Родио се у Колмару, као четврто дијете Жана Чарлса Бартолдија и Огисте Шарлоте Бартолди. Отац му је умро кад је он имао двије године. Старији брат и он су се са мајком преселили у Париз.

Бартолди је од 1843. до 1851. године похађао часове умјетности у школи “Луис ле Гранд” с Аријем Шефером. Након тога, школовање је наставио на академији и бавио се архитектуром. Свој први студио отворио је 1852. године у Паризу. Само годину касније добио је задатак да направи кип генерала Рапа у Колмару. Након тога, 1856. године посјетио је Египат и Јемен, што ће бити значајно за даље усмјеравање његовог умјетничког стварања.

Када је почела градња Панамског канала, 1867. године, направио је модел великог свјетионика Египат доноси свјетлост у Азију, инспирисан египатским грађевинама, који је требало да буде постављен на улазу. Овај пројекат није био реализован, али је био инспирација за стварање Кипа слободе, који је постављен у Њујорку 1886. године.

Био је учесник француско-пруског рата 1870. године и борио се за Колмар против Њемачке. Инспирацију за стварање црпио је често из неуспјелих борби, те је створио неколико споменика који су симболизовали јунаштво француског народа у борбама против Њемачке. Један од таквих споменика је и  Лав Белфорта, који је стварао у периоду од 1871. до 1880. године. Оженио се 1876. године. Током живота задржао је породичну кућу у Колмару. Преминуо је 4. октобра 1904. године, а сахрањен је на гробљу “Монпарнас”. Његова кућа у Колмару претворена је у музеј 1922. године.

Бартолди је творац многих значајних споменика који постоје широм свијета. Направио их је укупно 35. Нису му били страни ни други видови умјетничког стварања - бавио се фотографијом, цртањем и сликањем уљем на платну. Његове скулптуре и споменици локацијски могу да се раздвоје на два дијела - на оне у Колмару и на оне у остатку свијета. Међу значајним творевинама у Колмару издвајају се: Споменик генералу Рапу (1856), фонтана Шонгауер (1863), фонтана Розелман (1888), споменик Хирн (1894) и фонтана Швенди (1898). Многи радови које је подарио и створио за свијет остали су и данас међу најзначајнијим споменицима културе. Као најпознатији могу да се издвоје: Франческа де Римини (1852), Бартолдијева фонтана (1878), која се налази у Вашингтону, Лав Белфорта у Белфорту, Кип слободе у Потосију (1890) у Боливији и Споменик Лафајету и Вашингтону (1895), који се налази у Паризу.

Кип слободе

Најзначајнији рад Фредерика Бартолдија је Кип слободе (или Слобода освјетљава свијет), који се налази у Њујорку. Створен је уз помоћ Густава Ајфела. Ајфел је радио унутрашњост статуе, а Бартолди спољашњи дио. Представља поклон народа Француске народу Сједињених Америчких Држава. На кипу се налази 25 прозора, а у унутрашњости су 354 степенице. Висок је 93 метра и тежак 204.100 килограма. Боја кипа је зеленкаста због хемијских реакција бакра и природних елемената. Седам врхова на глави кипа представљају седам континената.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица