Младен Матовић, директор Банског двора Културног центра за Глас Српске: Питање санације крова и фасаде биће рјешавано ургентно

Александра Маџар
Младен Матовић, директор Банског двора Културног центра за Глас Српске: Питање санације крова и фасаде биће рјешавано ургентно

Бански двор Културни центар ће и у будућности значајну пажњу посветити афирмацији домаће културне сцене и промовисању оних најбољих, организацији догађаја у сопственој продукцији и новом менаџерском приступу у раду, а оно болно питање ове културне институције о санацији крова и фасаде биће рјешавано ургентно.

Са овим лијепим вијестима директор овог културног центра Младен Матовић почео је разговор за "Глас Српске". Повода за разговор било је много, прије свега његово званично преузимање ове функције, планови, циљеви, али и обиљежавање 85. рођендана Банског двора.

* ГЛАС: Од момента када сте званично изабрани за директора Банског двора Културног центра какве сте циљеве себи поставили и шта Вам је највећи изазов на овој функцији?

МАТОВИЋ: Након вишемјесечне анализе затеченог стања у установи искристалисао се нови концепт рада Банског двора који представља повратак пракси организовања програмских садржаја у сопственој продукцији, оживљавање и покретање нових простора за културне намјене и интензиван рад на повећању искоришћености свих тренутно расположивих просторних капацитета Банског двора кроз примјену концепта "културног драгстора". Тај концепт подразумијева установу која тежи ка томе да под својим окриљем има што мањи број тзв. "закованих простора", односно простора које ће за своје потребе користи само један ансамбл, једно удружење или појединац.

* ГЛАС: Дакле, врата Банског двора поново се отварају за велики број умјетника? Јако посјећени концерти у "Арт дворишту" су можда били и почетак ове приче?

МАТОВИЋ: Да, идеја је да Бански двор са свим својим дворанама и изложбено-концертним просторима буде широм отворен и доступан што већем броју корисника (оркестара, хорова, ансамбала, слободних умјетника...), који ће у континуитету и константно реализовати квалитетне културне садржаје у договору са управом, уредницима програма и у складу са критеријумима које ће донијети стручне комисије и Умјетнички савјет ЈУ "Бански двор". Моја искрена жеља је да се кроз примјену новог концепта рада установа у што скорије вријеме поново етаблира као извориште и сигурно упориште урбане градске културе, којој је некадашњи Дом културе деценијама постојано доприносио. Кад то кажем мислим на Бански двор који подржава високе стваралачке домете, помјера границе креативности, његује отворен критички дијалог те уцртава нове продукцијске и организационе стандарде. Посебно сам поносан на максималну посјећеност свих догађаја током прве сезоне "Арт дворишта", новоотворене сцене Банског двора, јер је установа први пут након дугог времена организовала културне догађаје током љета, те била једна од ријетких установа културе у граду која није правила љетну паузу.

* ГЛАС: Давно започета, али, нажалост, никад незавршена је прича о реновирању крова и фасаде Банског двора. Има ли наде да ће се то заиста једног дана и десити?

МАТОВИЋ: Има наде и почетак рјешавања тог питања никада није био извјеснији него сад. Све у вези са санацијом и адаптацијом зграде Банског двора је у надлежности града Бањалука, односно надлежног Одјељења за комуналне послове, које у складу са расположивим средствима у буџету припрема и организује динамику радова. Оно што ме у овом часу посебно чини срећним и охрабрује јесте чињеница да након дужег времена постоји огромна и истинска заинтересованост Градске управе са градоначелником Игором Радојичићем на челу да ово питање буде ургентно ријешено јер је то ипак основни предуслов да Бански двор заживи у свом пуном капацитету.

* ГЛАС: А шта ће се дешавати са просторијама које је некада користио РТРС, али и неким другим коришћеним од стране различитих институција?

МАТОВИЋ: Када су у питању наведене просторије, али и поједини други простори који су у прошлости коришћени од стране различитих институција, већ сам у неколико наврата указао на чињеницу да у овом тренутку у Банском двору не постоје неискоришћени већ искључиво нефункционални простори, који су усљед специфичних околности из претходног периода у великој мјери оштећени, те као такви изискују знатна материјална средства да би уопште могли бити коришћени. Како који простор буде оспособљаван за рад то ће се наравно одразити и на будуће активности установе - тренутни приоритет је санација крова и фасаде зграде.

* ГЛАС: И званично је почео програм обиљежавања 85 година постојања Банског двора. Враћање некадашњој пракси организовања културних догађаја у сопственој продукцији је већ почело, али и нови менаџерски приступ?

МАТОВИЋ: Тако је. Поводом прославе значајног јубилеја припремљен је богат двомјесечни програм, који предвиђа организацију више од двадесет репрезентативних културних садржаја (концерата, изложби и књижевних промоција) током новембра и децембра, а са којима настојимо да достојанствено обиљежимо 85. годишњицу установе. Програм је концептуално сачињен тако да се уз регионално етаблиране извођаче, умјетнике, ансамбле и писце публици представе и наши истакнути умјетници и ствараоци, док ће кроз двије велике и дуго припремане тематске изложбе посвећене бану Светиславу Тиси Милосављевићу и бану Тодору Лазаревићу бити направљена одговарајућа историографска повезница са јубилејом. У свему овом кључна је подршка града Бањалука, уз коју ће установа активно радити на новом менаџерском приступу да би била обезбијеђена средства за квалитетне програме. Веома се радујемо што је Адико банка препознала нови концепт рада установе и постала наш први званични партнер јубилеја и наступајуће сезоне.

Изложба Славимира Стојановића

Обиљежавање 85 година Банског двора почело је отварањем изложбе "Complicate Simply" познатог београдског графичког дизајнера и визуелног умјетника Славимира Стојановића. Велики је број оних који су у сриједу увече дошли у Камену кућу на Кастелу да се упознају са радом једног од најзначајнијих дизајнера на овом простору и најцјењенијих на простору централне Европе. Добитник је више од 300 међународних награда и признања, а његови радови дио су колекција у музеју у Паризу, Хамбургу, Варшави, Новом Саду и Београду. Изложба може бити погледана сваки радни дан од 10 до 18 часова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана