Михаило Миша Јанкетић, о глуми и признањима за Глас Српске:Награде су најкалоричнија храна за људску сујету

Рекао је ово за "Глас Српске" Михаило Миша Јанкетић, доајен српског глумишта, коме ће статуета "Јоаким Вујић" бити додијељена 15. фебруара за изузетан допринос развоју позоришне умјетности у Србији. Признање му је додијелио Књажевско-српски театар из Крагујевца.

- До сада сам добио много признања, али ово је заиста велико. Наравно, овакве награде стижу на крају каријере, јер су тада и заслужене. Не може млад човек да има награду за животно дело. Ово је потврда за рад. Лепо је да човек није заборављен и да људи вреднују то што си урадио у животу. То је добар осећај - каже Јанкетић.

Својим креацијама обогатио је позоришну, филмску и ТВ сцену Србије и бивше Југославије протеклих деценија.

Играјући подједнако успјешно у најразноврснијем репертоару и у најразличитијм жанровима, на позоришној сцени, ТВ екрану, радију, филму постао је лауреат најважнијих признања. Од Стеријиних награда и "Златних ћурана" до "Добричиног прстена" и "Павла Вуисића" за животно дјело.

- Мале су нијансе и разлике између рада на филму, телевизији и позоришту. Некада се треба мало смирити, а некада појачати у изразу, али све то долази из једног извора. Сналазио сам се у свим медијима што се тога тиче, јер сам пре свега имао добру школу, а био сам изгледа и надарен па се то некако сложило - прича Јанкетић напомињући да му никада није било тешко да "ускаче" из улоге у улогу.

Има и занимљиво објашњење зашто је одиграо велики број разноврсних ликова.

- А био сам употребљив, како се каже ни висок ни низак, ни дебео ни мршав, ни плав ни црн, ни леп ни ружан, онако какав год ми костим дају мени пристаје. Тако сам за ових скоро 60 година на сцени и на екрану играо без престанка - каже Јанкетић примјећујући да у својој каријери има више награда него година стажа.

Од четворо дјеце које има, двоје, кћерка Милица и син Марко, кренули су његовим стопама.

- Драго ми је што су моја деца успешна у свом послу у овом врло неизвесном глумачком битисању. Ипак, нисам био баш много када су одлучила да се баве глумом, јер знам шта их чека. Међутим, увек сам мислио боље да раде оно што воле и у чему уживају него да раде нешто што не воле - истиче Јанкетић који је годинама радио као професор глуме у Новом Саду.

Извео је неколико класа глумаца, а свима је, каже, исто говорио.

- Увек сам своје студенте саветовао: "Морате се трудити да будете што бољи да бисте радили посао који волите. А ако вам се то не догоди, онда морате себе присилити да заволите посао који радите и од кога живите. Такав је живот" - присјећа се Јанкетић.

У лијепим сјећањима чува и Бањалуку, гдје је боравио и у младости, али и прије десетак година, када је играо у представи Народног позоришта Републике Српске, "Је ли било кнежеве вечери".

- У Бањалуци сам се пре више деценија дружио са Адемом Ћејваном. То су били лепи дани. Овај град ми се увек свиђао због прелепог зеленила и реке. Долазио сам и за време рата деведесетих у Бањалуку, када није било струје ни у хотелу где смо одседали. Под светлошћу свеће смо радили представе. Онда сам добио захвалницу што сам долазио у овај град кад је било најтеже, што ме такође обрадовало - завршава причу Јанкетић, који има пет активних представа у позориштима у Београду.

Улоге

Михаило Миша Јанкетић дипломирао је глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију 1962. године. У каријери је остварио улоге у више десетина филмова и ТВ серија, а такође је бројне улоге остварио у Југословенском драмском позоришту, чији је стални члан од 1960. године.

Велику популарност код телевизијске публике донијеле су му улоге у ТВ серијама "Сиви дом", "Бољи живот", "Срећни људи", а у серији "Породично благо" играо је главну мушку улогу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.