Метафизичка питања о смислу постојања у Сабирном центру

Дочекала су их питања, а они, који су жељели, могли су "видјети" и одговоре. Глумци, по оцјени публике аплаузом у сриједу увече били су на висини задатка. Одлична сценографија Драгане Пурковић-Мацан поново је оставила снажан утисак, музика за коју је био задужен Петар Топаловић такође је дала добар нотни печат, а тежак задатак био је пред редитељем Марком Мисирачом, који је успио са Иваном Велисављевићем на занимљив начин да адаптира култно дјело Душана Ковачевића и радњу пресели у Бањалуку деведесетих година. Народно позориште Републике Српске може се похвалити да је у 88. сезону ушло са добрим комадом, који је рађен у копродукцији са Позориштем Приједор, на шта су умјетнички тимови оба театра поносни. Послије премијере глумци нису крили задовољство што је публика добро прихватила представу, с обзиром на то да су их у сали чекали људи са одређеним очекивањима, јер је већина њих гледала филм "Сабирни центар". Слојевитост и бриткост Ковачевићевог ума су се осјетили, али је ипак на сцени нека другачија прича.

- Наслов и писац ће свакако привлачити људе да дођу и виде нешто другачије. Прича је лоцирана у Бањалуци. Мислим да имамо у рукама једну солидну представу која ће живјети на репертоару - казао је глумац Александар Стојковић, који је тумачио лик пијанице, улогу у чијој су кожи били и велики Драган Николић и Ђуза Стојиљковић.

Главну улогу, професора у пензији Михајла Вуковића редитељ је повјерио Ђорђу Марковићу.

 - Дивно смо радили захваљујући Марку Мисирачи, који је направио одличну адаптацију текста. Ово је чиста бањалучка представа. Играли смо под усудом филма, али сам вјеровао да ће публика прихватити нас. Моја улога човјека који је хтио да направи музеј револуције, музеј онима којих више нема је дивна. Свака моја ријеч упућена је онима испод камена и који су нама дали наше животе - казао је Марковић.

Идеалисту Ирфана, бившег новинара коме се руши земља у којој је живио, тумачио је Златан Видовић.

- Нажалост, упамтио сам распадање те једне велике земље. Мислим да је то у сваком случају била трагедија, поготово у случају идеалиста који нису видјели мане које је та земља, као свака, имала. Јако лијепо је играти једног лирског хероја, јер се Ирфан до краја борио за своје принципе, што је у данашњем систему и друштву ријеткост - додао је Видовић.

Процес рада на овом комаду, како каже, био је напоран, јер је тешко било помирити свијет живих и мртвих, а играти реално.

- Треба пренијети публици овај текст Душана Ковачевића, који је у својој теми јако занимљив и неопходан данашњем времену и позоришту. Надам се да ћемо са овим комадом наступати у Брчком на Сусретима позоришта/казалишта, а у Зајечару смо крајем октобра на "Данима Зорана Радмиловића". Мислим да ову представу очекује један успјешан, како фестивалски тако и репертоарски, живот - сигуран је Видовић.

У комаду играју и Наташа Иванчевић, Сњежана Мишић, Љубиша Савановић, Миљка Брђанин, Дејан Батоз, Синиша Вучићевић, Горан Јокић, Бојан Колопић, Борис Шавија, Слађана Зрнић и Бошко Ђурђевић.

Изложба о Ђузи Стојиљковићу

Изложба под називом "Властимир Ђуза Стојиљковић (1929-2015)" отворена је у Народном позоришту Републике Српске у изложбеном салону "Живорад Жика Пећарић". Ауторка изложбе је Биљана Остојић, а организатори изложбе су Музеј позоришне уметности Србије и Народно позориште Републике Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.