Књижевник Радомир Д. Митрић: Недостаје озбиљан књижевни фестивал

Премало је, барем у књижевности, озбиљности, не само од стране самих писаца, него и институционално. Док сам био тамо, настојао сам нешто да промијеним, али није се ништа промијенило од тада, суштински.

Овако о домаћој књижевној сцени промишља књижевник из Бањалуке, са адресом у Крагујевцу, овогодишњи добитник награде "Милутин Бојић" Радомир Д. Митрић, којег поред успјеха његове генерације писаца, у којој су Берислав Благојевић, Борјана Мрђа и Тања Ступар-Трифуновић, посебно радују успјеси његових студената Милана Ракуља, Александре Мариловић, Ирене Бера и других.

Данас, у времену у којем живимо, често можемо чути како се никад више није писало, како сви себи дозвољавају да пишу и да се називају књижевницима, без обзира на "квалитет" њихових дјела. Са овом чињеницом сложио се и Митрић, а на питање како се борити против ове појаве, одговорио је да треба читати ауторе који нису на продукованим књижевним листама, ауторе који могу да читаоца помјере с мјеста или их врате њима самима, барем оном дијелу који је изгубљен.

- То је прича о данашњој цивилизацији, која поништава сопство и традиционалне вриједности и тежи да вас успава којекаквим "шареним лажама", медијским, књижевним или да вам украде знање. На посткапиталистичком тржишту умјетност има статус непотребне садржине, потпуно је деконструисана и фрагментарна. Бестселери трају колико и новокомпоноване пјесме сумњивих фолк праваца. Ипак увијек постоје књиге које нуде више, само је потребно мало погледати испод површине - прича књижевник.

Награда Милутин Бојић подразумијева штампање књиге поезије "На путу за Хесперију?", коју ће, нада се, довршити на јесен.

- Награда која носи предзнак неумрлог пјесника Милутина Бојића је заиста велика част коју ми је указао компетентни жири са Милетом Аћимовићем Ивковим на челу, који је један од највећих познавалаца литературе код нас у овом тренутку. Импонује то што су циклуси пјесама за конкурс били шифрирани и што је мој циклус био побједнички од 149, колико их је пристигло. Милутин Бојић, пјесник "страшне епопеје", написао је стихове такве химничности која до дана данашњег није поновљена у српском језику. Он је национални бард пар екселанс и добити његову награду заиста ми представља огромну сатисфакцију - истакао је Митрић.

Оно нешто, што га је водило док је писао, назива "потпуна поезија", чему, како је рекао, приступа врло критички.

- Пјесме су настајале у петогодишњем промишљању свијета,  пјевања и мишљења. Ради се о једном херметичком циклусу (каква ће бити и књига) који нуди једно путовање у Хесперију, земљу вечерње таме, али нудећи један оптимистички обрт, не само меланхолични несклад којим је данас човјек окружен и у којем обитава, уз једну рефлексију коју сам ја настојао да дестилујем, нудећи увијек спасоносно и оптимистичко на фону сваке пјесме, иако су дате кроз саму црну жуч поезије. Географија поетског путовања иде даље, тражећи оријентире и иза Пацифика и на извориштима свјетла, Истоку, као у мојој посљедњој објављеној књизи "Морнарски танго" - додаје он.

Поред тога, пише један роман о латиноамеричком пјеснику Цезару Ваљеху, као и кратке приче које имају наслов "Бестијаријум".

Препорука читаоцима

Овај књижевник тренутно чита дјело "Монтаново зло" Енрикеа Виле-Матаса, једног од водећих шпанских прозаиста у овом тренутку.

- Препоручујем Табукија, Марију Самбрано, Фредерика Бегбедеа, Сесара Антонија Молину, Алеша Штегера, уопште књиге писаца које вас могу позвати на одређени искорак - рекао је Радомир Д. Митрић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.