Језик као организам који се наизмјенично умиљава и бјежи
Београд - Институт за српски језик Српске академије наука и уметности обиљежио је јуче у свечаној сали САНУ 70 година постојања уз осврт на историјат, дјелатност и људе који су били и јесу дио те институције, али и на актуелне пројекте.
Предсједник САНУ академик Владимир Костић истакао је да је ријеч о стратешком институту Академије чијим члановима ни најмање не завиди на послу којег су се прихватили.
- Није лако чувати ни археолошке ископине, а језик то дефинитивно није иако га многи тако доживљавају. Ви чувате, истражујете, гајите и развијате живи организам који се увија, наизменично умиљава и копрца, бежи, крије се или претвара, развија, најчешће ако се на њега пази или неретко улеће у анорексију, која се потом дуго лечи и то са променљивим успехом - примијетио је Костић.
Он је закључио да је посао Института за српски језик „посао весталки које одржавају пламен нашег језика у средини у којој број стручњака за језик полако превазилази број фудбалских експерата".
Директорица Института за српски језик САНУ др Јасна Влајић-Поповић осврнула се на историјат те институције, скренула пажњу на млад и перспективан колектив који броји 65 истраживача те остварене резултате у протеклој деценији.
Она је рекла да је Институт започео систематски рад на дигитализацији грађе и рјечника, да су постављене двије онлајн платформе „Препис" са дигитализованом рукописном грађом из Призрена и рјечничка „Расковник", а започета је и дигитализација грађе за Речник САНУ.
У Институту реализују пројекте „Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика", „Обрада старог српског писаног наслеђа и израда Речника црквенословенског језика српске редакције".
Влајић-Поповић је поменула и пројекте „Етимолошка истраживања српског језика и израда Етимолошког речника српског језика", „Дијалектолошка истраживања српског језичког простора", „Опис и стандардизација савременог српског језика" и потпројекат „Примена лингвистичких истраживања у изради дигиталног појмовника".
Помоћник министра за науку у Влади Србије Никола Танић оцијенио је да је 70 година Института за српски језик, седам деценија мукотрпног рада на нимало једноставном стратешком задатку очувања националног језика и културе и додао да је у прилог тим напорима оформљен Центар за језик и културу у Тршићу који ће заживјети од 1. јануара.
Часописи и књиге
- Важну област делатности Института представља издавање часописа и књига. Од Академије је Институт преузео публиковање три часописа које је покренуо још Александар Белић. То су „Српски дијалектолошки зборник" (1905), „Јужнословенски филолог" (1913) и „Наш језик" (1932), до дан-данас три главна институтска гласила. Од 2000. године придружио им се часопис „Лингвистичке актуелности", који се издаје у електронском облику - каже Јасна Влајић-Поповић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
