Екранизацијoм бајки дјеца постају пуки посматрачи чаробних игра

Чаробна створења преселила су се на позоришну сцену, а у посљедње вријеме њихова прва станица постали су цртани филмови, а тек касније, када стекну популарност иду у театар. Глумци, писци и редитељи указали су на неке од добрих и лоших страна ове појаве. Најбољи примјер је познати и малишанима омиљени цртаћ "Маша и Медо" који ће у фебруару добити позоришну верзију у Дјечијем позоришту Републике Српске у Бањалуци.  Маша, енергична симпатична дјевојчица и доброћудни медвјед врло брзо су освојили срца малишана, а колико су омиљени најмлађима најбоље се увјерила глумица Дјечијег позоришта РС Ђурђа Бабић. Она је у улози Маше прошлог мјесеца у "Сњешкову" била прави магнет за публику.

- Као глумица имам привилегију и могућност да искористим већ постојећу форму, у овом случају лика Маше, да јој дам нову димензију која подразумијева афирмативан садржај и живу интеракцију. Добро упакован производ код публике као што су дјеца врло кратко траје и нема повољан утицај на психофизички развој дјеце. Циљ ми је да кроз већ популаран лик пружим  квалитетан садржај који ће да остави дуготрајан и повољан утисак - сматра Бабићева признајући да јој се убрзани модерни свијет уопште не допада.

Живимо, додаје, у ери хиперпродукције којој површност и иде на руку јер се маркетинг често злоупотребљава.

- Дјеца са предрасудом, а не са предзнањем долазе и гледају бајке и приче које су претходно екранизоване. Тако су онемогућена да маштају, да развијају сопствено ја, своју слику о себи и свом животу, као и о животу око себе, већ се од малена усмјеравају да живе по шаблону - каже Бабићева.

Књижевник Тоде Николетић, који је велики дио стваралаштва посветио најмлађима, примјећује да сваки технолошки и друштвени развој са собом носи и нови приступ у васпитању дјеце.

- Биоскоп и телевизија су одувек имали веома важну улогу у образовању младих. Динамичан живот, стварање потрошачког друштва, економска криза, телевизији су дали још већи значај, а самим тим везали дете магијом малог екрана. Позориште је постало прескупо да бисмо га могли сваки дан гледати, стадиони и спортске позорнице безбедносно несигурни, школе строго дефинисане по обрасцу државне институције која им уређује образовну матрицу - указује Николетић.

У таквом друштву, каже, дјетету је дата могућност једино да комуницира са телевизијом.

- Мудри људи су се досетили да је дете фасцинирано анимираним филмовима и да од најранијег детињства показује највећу заинтересованост за њих. Некада давно су били популарни "Дизнијеви" филмови,  цртани филмови "Warner Brothers"-а, Пера Детлић, Пинк Пантер. Данас су то анимирани филмови: "Маша и Медо", "Ледено доба", "Краљ лавова", "Сунђер Боб"... - рекао је књижевник напомињући да су у сваком од ових филмова јасно назначени односи које дјеца знатижељно упијају.

Као лошу страну анимираних филмова означава пасивно учествовање малишана у њима.

- Дете је само пуки посматрач чаробне игре, што му одузима на неки начин креативност. А најважније је код детета створити жељу за стварањем. Стваралаштво га одређује и ствара га као личност. То је суштина нашег постојања на овом лепом свету - поручује Николетић.

Редитељ и драмски педагог Витомир Митрић сматра да позоришна игра има посебну драж за публику.

- Анимирани филм причи не даје оно  што дарује позориште. Дјетету је потребна магија, чаролија, маштовитост, динамична игра и жива представа у којој ће моћи да учествује и размишља. Филму је најближа луткарска умјетност. Ипак, идеалан луткарски текст за дјецу на данашњој сцени не би требало да буде копија филмске приче, јер луткарско позориште не трпи много текста - каже Митрић.

"Мала сирена"

Дјечије позоришта Републике Српске већ неколико сезона на сцени има представу "Мала сирена" рађену према истоименом "Дизнијевом" цртаном филму. Ни "Дизни" ни Дјечије позориште РС нису се строго држали оригиналне бајке Ханса Кристијана Андерсена, него су, што је и логично, за дјецу радили ведрију и оптимистичнију причу. Позоришну "Малу сирену" режирао је Александар Пејаковић, намијењена је дјеци од четири до 12 година, а насловни лик тумачи оперска пјевачица Миљана Радиновић.

Специјални ефекти као мамац

Разлог зашто кућни редитељ Дјечијег позоришта РС, Александар Пејаковић понекад анимирани филм транспонује у позоришну представу искључиво је због тога, како каже, јер он има језгровитију причу од оригиналне бајке.

- Такође изазов ми је да видим колико специјалних ефеката из цртаног филма могу да створим на сцени. Истина, врло мало пошто је проценат је испод пет одсто, али и то је довољно за малишане који воле да гледају ликове које су већ упознали на малим екранима и сродили се са њима. Неријетко наша најмлађа публика повјерује да Мала сирена или Маша живи код нас у Дјечијем позоришту - рекао је Пејаковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.