Дејвид Расел: Кустуричине филмове је болно гледати

Танјуг
Дејвид Расел: Кустуричине филмове је болно гледати

Амерички визуелни умjетник и илустратор Дејвид Расел, један од најангажованијих сториборд умjетника данашњице, каже да Србија има одличне приповедаче међу филмским ствараоцима, а међу најбољима је Емир Кустурица.

С обзиром на то да је ожењен Српкињом Машом Марјановић, Расел није први пут у Србији, посjећује супругину фамилију у Нишу и упознат је са српском кинематографијом, а овога пута борави у Београду као гост Културног центра Калеидоскоп.


"Кустурица је један од најбољих редитеља овдjе, али прави приче које америчка публика не може да разумије, са специфичном политичком софистицираношћу осликава догађаје и неке његове филмове је болно гледати", истакао је Расел, који ће наредних дана у Културном центру "Рекс" држати мастер-клас "Режија пре снимања", намијењен професионалцима и студентима умјетничких факултета.

Расел се у интервјуу Танјугу присетио свог првог доласка у Београд и разговора са америчким дипломатом.

"У једном трренутку ме је повукао у страну и рекао: 'Знаш, овдне сам пет година и стварно не разумјнем ове људе. Не капирам, шта је то са тим српским духом'. Ја сам се наравно насмијао и предложио сам му да погледа Кустуричине филмове како би боље разумио Србе и њихову културу. Моћ, страст, осјећај за љубав исијавају из његових филмова и то је примјер како редитељ може постати представник цјелокупне културе", истакао је он.

Расел потписује више од 80 филмова, од првог - "Ратова звијезда: Повратак Џедаја", који му је отворио врата у свијет филма, преко "Терминатора 2", "Мулен ружа", "Нарније", "Бетмена", "Вулверина", "Господар и комадант", "Боја пурпура", до најновијег остварења из франшизе "Пирати са Кариба", сарађујући са Џорџом Лукасом, Стивеном Спилберга, Џејмсом Камероном, Мартином Кембелом, Питером Виром, Тимом Бартоном.

Примјећује велику доминацију милитаризма у савременом америчком филму као одраз тренутне политичке ситуације у САД.

"Мека моћ је прави израз за Холивуд. Не смијемо да заборавимо да је филм веома утицајан медиј и да он увијек укључује много социјалних и политичких елемената. Изненађује ме колико је присутан милитаризам у савременом америцком филму, али је то одраз политичке ситуације у САД", казао је цијењени умјетник. Холивуд је, подсјећа Расел, увијек био веома осјетљив на то и често се дешавало да се филмови снимају мимо намјере и идеје аутора по захтијеву политичких ентитета.

"То је тренутно скоро доминантно у САД и много порука које долазе из холивудских филмова су негативне и екстремне", примећује Расел.

Ипак, радује га, како каже, чињеница да полако почиње да опада утицај Холивуда на глобалну филмску индустрију и запажа да се захваљујући дигиталном добу чују гласови филмских стваралаца из различитих крајева свијета, што отвара врата младим умјетницима да пронађу своју публику. Тешко му је да издвоји филмове који су му били најинспиративнији, али је ипак поменуо свакако Лукасово остварење "Ратови звијезда: Повратак Џедаја", истакавши да успјех те франшизе лежи у универзалној причи о побједи свијетла над тамом која превазилази све културлошке разлике и границе.

На конференцији за новинаре присетио се да је крајем седамдесетих година био међу онима који су чекали у редовима да би видјели први филм "Ратови звијезда" да би нешто касније добио прилику и да ради на једном од филмова.

"Људи су били жељни херојске приче у којој добро побеђује зло и Лукас је успио да створи причу која допире до срца људи превазилазећи све разлике. Као што је Кока-кола препознатљива људима од Азербејџана преко Алжира до Авганистана по свом знаку, тако су и 'Ратови звијезда' постали препознатљив симбол широм свијета", истакао је велики фан оригиналне трилогије.

Потпуно јединствено искуство му је био филм "Мулен руж" због позоришног ефекта, а Тањугу је открио да му је најтеже пала сарадња са Џејмсом Камероном на филму "Терминатор 2", међутим није желио да наведе разлоге.

"Он има моћније авдоваке од мене", кроз смијех је додао познати умјетник. Каже да данас имају проблем због визуелних ефеката који су постали врло креативно средство, али истовремено се злоупотребљавају. "Постало је могуће направити скоро све, али редитељ има одговорност да контролише визуелне ефекте. Уколико то не уради, визуелни ефекти могу измаћи контроли и филм постаје визуелни спектакл, али без икаквог смисла у погледу приче", рекао је он.

Расел ће 22. и 23. септембра одржати мастер-клас посвећен сториборд умјетности, а захваљући "Нордеусу" прилику да бесплатно присуствују његовом предавању добила су 44 студента умјетничких факултета из Београда, Новог Сада и Хрватске. "Сторибординг је на неки начин тајна вјештина. Нема много курсева у умјетничким школама посвећених тој вјештини. Углавном умјетници развијају ту вјештину у компанијама посвећеним анимацији, а посљедњих година махом долазе из свијета комјутерских игрица", рекао је Расел, додавши да својим мастер-класом жели да попуни ту рупу у образовном систему.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана