Бранко Миљковић увијек у врху српске поезије
Загреб - Један од најпознатијих српских и југословенских пјесника друге половине двадесетог вијека, есејиста и преводилац Бранко Миљковић преминуо је на данашњи дан 1961. године.
Прву пјесму објавио је 1952. године у београдском листу "Записи", а тада је имао осамнаест година. Књижевна критика га је врло брзо, без обзира на његову младост, сврстала у сам врх српске поезије.
- Човек загледан у свет има пред собом две алтернативе: да осети своју ништавност или да се диви. Дивљење нас изједначује са оним чиме се дивимо. Поезију сам почео да пишем из страха - говорио је Бранко Миљковић.
Поред поезије, писао је есеје и критике и бавио се превођењем руских и француских песника. Трагично је преминуо у Загребу у ноћи између 11. и 12. фебруара 1961. године. Неке од најпознатијих збирки пјесама су "Узалуд је будим", "Смрћу против смрти", "Ватра и ништа", "Порекло наде", "Крв која светли".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
