Биоскоп повезао умјетности

Дејан Вујанић
Биоскоп повезао умјетности

БЕОГРAД - Изложба академског сликара Златка Вићентијевића "Cinéма mélodie" у београдској "Галерији 73" представљала је необичан биоскоп који је повезао филмску и ликовну умјетност.

Један посјетилац је донио столицу, сјео и с пажњом почео да гледа филмове. Убрзо се, поред те, створила још једна столица, а потом је неко пригушио свјетла. Магија је почела.

- Моја поставка у "Галерији 73" јесте једна мала биоскопска представа различитих филмова. Приврженост филмској уметности ме је још као студента Ликовне академије покренула да за тему дипломског одаберем везу ликовне уметности и филма, да читам текстове теорије филма, монтаже и поједине сценарије - рекао је Златко Вићентијевић.  

Овом изложбом Вићентијевић је представио радове које чине нови филмови, као и монотипије и фотографије у концепцији. Назив изложбе умјетник је дао према наслову истоименог филма, као омаж Мену Реју, аутору филма "Cinépoéme" (1926), који је инспирисао Вићентијевића за овај пројекат.

- Моја концепцијска замисао датира из времена када је постојала жива биоскопска београдска сцена, када се ишло из биоскопа у биоскоп, од филма до филма, кад је центар града врвео од реклама и постера - казао је Вићентијевић.

Изложбу је обухватала серија кратких филмова, од дигиталних анимација до реалистичких форми.

- Aнимирани филмови и графике (монотипије) чине једну целину, јер је реч о апстрактним садржајима. Два кратка филма, "Cinéма mélodie" и "Storyboars за балерину Едгара Дегаа", са фотографијама из филмова и неколицином "storyboard" цртежа чине другу целину, јер се ради о садржајима који су базирани на видео-запису камере - истакао је Вићентијевић.

За разлику од монотипија и анимираних филмова, које је препустио гледаоцима да их доживе како желе, Вићентијевић је филмовима "Cinéма mélodie" и "Storyboard", желио гледаоцу да пренесе нешто одређено.

- У првом филму, "Cinéма mélodie" желим гледаоцу да дочарам, да пренесем, начин на који је Мен Реј радио овај филм, да гледаоца инспиришем да се сети Мена Реја и дадаиста, јер то су филмови којима пуно дугујемо. Филм Мена Реја "Cinépoéme" је филм који се увек може радити, који се увек може наставити. Посебно ми је близак као сликару - нагласио је Вићентијевић.

Филмом "Storyboard за балерину Едгара Дегаа" Вићентијевић је настојао да побуди на размишљање о дјелу Едгара Дегаа.

- Балерина Тамара Мартиновић, као и кореографкиња Снежана Весковић-Заблаћански, успевају да покрену балерину са слика Едгара Дегаа. Мислим да је филм срећан спој избора репродукција Дегаових слика, цртежа и фигурина, спој доброг тимског разумевања, кореографије, или сценографије - рекао је Вићентијевић.

Мен Реј и компјутер

- После отварања изложбе вођен је један леп и необавезан разговор, о томе да ли би Мен Реј користио компјутер, да је такав уређај постојао тада. Верујем да би, рекао сам. Јер кад алат не господари делом, тада је компјутер, или грамофон на којем ће се ротирати стаклена призма, једна те иста ствар - казао је Златко Вићентијевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана