Андрић - најљепши орден у домаћој литератури

Он је истакао да је Андрић један од најзначајнијих писаца Европе и свијета 20. вијека о чему свједочи то колико се његових дјела преводи у овом тренутку и гдје је све превођен.

"То је писац који је писао на такозваном малом језику. Човек може само да претпостави шта би Андрић данас значио у свету да је писао, не на енглеском, да је стварао на француском или немачком", рекао је за "Политику" Ковачевић којем је у Андрићевом институту у Андрићграду уручена награда "Иво Андрић" за укупан драмски опус и ново драмско дјело "Хипноза једне љубави".

Ковачевић каже да се оно што се данас прича о Иви Андрићу и Петру Петровићу Његошу сврстава у тешку патологију и да се онима који то чине не треба обраћати по имену јер они и хоће да промовишу себе вријеђајући лик и дјело Андрића и Његоша.

Он је додао да је слушао неке од људи који нападају Његоша и Андрића и да је чак неке од њих и упознао док су живјели у Београду, ту се школовали и долазили на разне свечаности, и док нису формиране њихове такозване и велике државе.

"Има једна прича као паралела: На врховима планина су велика стабла која су стара по 200 или 300 година и она су сва у ожиљцима од громова, а имате народну изреку жНеће гром у копривеж. Треба да се сетите тога и биће вам све јасно", рекао је Ковачевић.

Говорећи о награди "Иво Андрић", Ковачевић је истакао да му је она посебно драга и значајна и да се нада да је заслужио то признање послије скоро пола вијека рада.

"За мене је ово узбудљиво и невероватно будући да је прошло више од 60 година од мог поласка у школу када сам научио прва слова којима сам касније исписао шта сам исписао. Као и многе генерације, одрастао сам читајући Андрићеве књиге. Читао сам их по озбиљности сходно годинама школовања, а најлепше успомене на сусрете са његовим књигама дошле су касније. Човек да би читао његова дела мора да има озбиљно животно искуство", сматра Ковачевић.

Говорећи о Андрићграду, он каже да је овдје боравио прије пет година, а да је оно што је сада затекао равно чуду.

"Нисам довољно обавештен да ли још неки писац у свету има овакво здање посвећено свом делу и књижевности. Ово је озбиљан подухват чак и за државу. Међутим, то држава не може да сагради, не само зато што нема новца, него нема идеје. То је проблем у нашој култури, а не само новац", нагласио је Ковачевић.

Одговарајући на питање како му се чини Америка послије инаугурације новог предсједника Доналда Трампа, он је рекао да је срећан због тога и да су САД заслужиле Трампа.

"Уживам у тој причи... Трамп се није случајно десио. У овој небеској причи има неке правде. Те демонстранте, посебно ве звезде из Холивуда никада нисам видео на улицама да прете да ће дићи у ваздух Белу кућу зато што је бомбардован Ирак", каже Ковачевић и додаје да би вилио да Трамп добије и други мандат.

Према његовим ријечима, они нису имали никакав проблем са свим злочинима које је америчка спољна политика чинила, тако да је Трамп дошао као блага освета за оно штосу они заправо заслужили.

Ковачевић, који у свом драмском опусу има више од 20 драма: "Маратонци трче почасни круг", "Радован Трећи", "Сабирни центар", "Балкански шпијун", "Свети Георгије убива аждаху", те велики број филмова, оцјењује да је писање лична психотерапеутска самопомоћ.

"Ви се лечите док пишете, решавате неке проблеме, исповедате се том папиру. Некада је то добро и интересује још некога, некада остаје само за вас, а већи део тих папира баците", каже Ковачевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.