Тајне херцеговачких јама и пећина: Војничким стопама до јапанског цара
Требиње - Бурна историја и промјене владара оставиле су неизбрисив траг, не само у свијести херцеговачког народа и у пејзажу, него и у подземном свијету.
У ту чињеницу готово током сваке акције увјеравају се чланови Спелеолошког друштва "Зелена брда" из Требиња. У подземљу херцеговачког крша, тамо гдје људска нога ријетко залази, налазе се занимљиви трагови. Спелеолози кажу да је посебно било занимљиво недавно истраживање пећине Вјетренице на самом ободу Поповог поља.
- Нашли смо лист новина на њемачком језику од 8. августа 1912. године. Члан наше експедиције знао је њемачки, па нам је читао о школовању јапанског цара Хирохита који је тада пунио 11 година и о некој рударској несрећи у Њемачкој - каже спелеолог Дејан Јанковић.
Касније су чули да су те године у пећину ушли аустроугарски инжењери са намјером да је истраже и тамо заглавили неколико дана.
- Забринути мјештани организовали су акцију спасавања и успјели су да их извуку. Више од сто година касније, ми смо нашли трагове њиховог боравка - испричао је Јанковић.
Уочи недавног похода у Вјетреницу, експедиција "Зелених брда" истраживала је и подземље планине Зеленгоре, те јаме у Богдешићима и Завали. Прије пола године откривеној јами у селу Завала, ни овог пута нису успјели да виде крај. Након освојених нових 30 метара унутрашњости, испријечиле су се подземне воде, чије савладавање захтијева опрему за роњење.
У земљама са трагичним "вишком" историје, спелеолошки објекти посебно су интересантни и историчарима. Проналазак најмање 15 остатака људских скелета на дну јаме у Богдешићима код Билеће јавност није оставио равнодушним. Равнодушни су остали само надлежни, на чије се реаговање још чека.
- Осим интересовања новинара, нико се други од институција или неких удружења није распитивао за то да би истражио о чему се ради. На основу опреме, чутура и опасача пронађених у близини костију, може се поуздано рећи да су у питању остаци војника из Другог свјетског рата - каже Јанковић.
И поред дугог стажа стицаног у јамама херцеговачког краса спелеолози још нису открили све тајне сакривене испод земље.
- Наш крш је тако шупаљ да има изузетно велики број јама и пећина, али их је проблем наћи а често се њихов положај крије. У прошлим ратовима су коришћене и за убијање људи, али и за скривање мјештана од војски које су пролазиле овим простором. Тако да најприје морамо код тих старијих људи, који још памте те локације стећи повјерење да би нам открили њихов положај - испричао је Јанковић.
Пећински инсекти
На посљедњем спелео-кампу у Завали гост је био професор Мишел Перо из Француске, који се бави проучавањем живог свијета пећина и јама. Пронашао је ријетку врсту пећинског инсекта.
- Само у посљедње двије деценије откривено је двадесетак врста посве непознатих инсеката. Њихово једино станиште на свијету су наше пећине. Ове су врсте старије него диносауруси. Преживјеле су захваљујући заклону у дубинама крашког подземља, али су тамо и посве мутирале у врло необичне примјерке - истиче Јанковић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
