Сину дали име Син

У његовој јединственој колекцији која је подијељена у двије књиге налази се 14.370 личних имена, за која је појашњено значење и поријекло, као и око 320.000 презимена, од којих најкраћа имају само два слова, а најдужа и преко 20. Тако он од дугачких презимена издваја Хаџимухамедовић, Ејзалалајбеговић, Хаџисулејмановић, Хаџихафисбеговић, Нуманбеговић, Гавранкапетановић и Хамдибарјактаревић. Када су кратка у питању, то су Бу, Ми, От, Ук и Ел. Многа презимена се састоје од властитог имена и презимена па тако постоје Халилбашић, Омерхоџић, Исламбеговић, Синанбашић, као и она која су иста као и властито име и то Аврам, Будиша, Драгоје, Фехим, Фабијан.

Како каже Колонић, који иначе устаје нешто прије три часа ујутру, за све је било потребно много времена и новца, а све је пратило и много занимљивих сцена и догодовштина.

"У Стоцу сам прикупљајући презимена ушао у католичко гробље. Људи гледају, виде непознат тип уредно са краватом и торбицом лута по гробљу. На срећу, неко ме препознао са телевизије и тада су схватили да радим на прикупљању презимена", прича нам Колонић.

Иначе, према његовом истраживању најстарије презиме у БиХ је Ченгић, а најмногобројније је Ковач.

Прва дестинација на његовом путу је био Прњавор јер су, како је рекао, још у бившој Југославији ту живјеле 24 нације, па интересантније мјесто за почетак потраге није могао наћи.

Обишао 84 општине

Пут га је одвео у укупно 84 општине у БиХ, а своје изворе тражио је у архивима, библиотекама и разним другим мјестима.

Када су имена у питању, његова књига коју је издао прије неколико година свједочи како родитељи често нису имали инспирацију за име, а исто тако и да су некад знали да оду у крајност.

"Једна госпођа је једном сину дала име Прозор, а другом Стакло, а једна је свом сину дала просто име Син", каже Колонић и додаје како је, да би појаснио поријекло појединих имена, морао користити бројну литературу.

У широкој лепези имена није му било лако ни да пронађе поријекло свог имена.

"Примјера ради, имају имена Исак и Изак. Прво је јеврејског, а друго арапског поријекла, а ја се зовем Исхак, што је ријетко име", каже он.

Како је закључио, огроман број имена која су дјеца добијала су наслијеђена и додјељивана су по имену дједа или прадједа или некога из породице за кога се сматрало да је поштен, вриједан и честит.

На насловној страни његове књиге "Презимена народа и породичних кољена" такође пише како се ради о недовршеном издању, за шта има једноставно образложење.

"Недовршено је зато што сва презимена никад нико неће прикупити", тврди Колонић, који се такође бави истраживањем породичних коријена и прављењем породичних стабала.

Монографија чаршије

Иначе, прва књига коју је написао је "Прича о једној чаршији" и то је својеврсна монографија Доње Љубије у којој је забиљежено све битно у овом мјесту у посљедња два вијека.

"Нисам био лијен. Ту сам пописао све иједну фамилију и њихове потомке који су овдје живјели до 1992. године, као и 670 објеката и у којима је живјело око 4.500 становника. Једини проблем који сам имао је тај што људи нису хтјели да причају и да ми помажу. Када сам објавио књигу, онда су се јавили. Е сад не може", прича он.

Иако нам се учинило како ће овај шездесеттрогодишњи електричар у пензији нарушеног здравственог стања након свега узети паузу и одморити се од писања и прикупљања података, он је пун нових идеја, које једва чека да реализује.

"Сљедећа књига на којој радим ће се звати 'За сваког понешто', а то ће у ствари она и бити. Ту је обрађено 1.426 свјетских наука, државе са главним градовима и статистички подаци, митологија, свјетска чуда и велике изреке мудрих људи. Када ће изаћи питање је новца и мог здравственог стања. Засад сам урадио једну трећину. Чим завршим ову, тражићу шта ћу даље радити", казао нам је Колонић.

Овом човјеку статистика и бројке много значе, а у прилог томе говори и његов, како га је сам назвао "Дневник рада", у који у посљедњих 12 година уписује јутарњу и дневну температуру, вријеме кад је устао, дан кад је пао први снијег и слично.

Дани живота

"Кад устанем прво што узимам у руке је дневник. Такође, у посљедње вријеме почео сам да биљежим и дане живота, а до сада имам 22.716 дана", прича Колонић.

Од дјетињства, тачније од 13. године, гаји и велику љубав према енигматици, а годинама је правио крижаљке у бројним листовима.

"Мој рахметли отац ми је доносио џепне крижаљке, а ја сам се тада заинтересовао за те коцкице. Дуго сам их испуњавао и освајао награде, а наједном сам осјетио да сам довољно добар да их могу и сам правити. Окушао сам се у свим подручјима енигматике, а има их око 150 врста, да бих 1988. године стекао титулу мајстора. Био сам сарадник свих енигматских листова у бившој Југославији, а до сада сам их објавио 2.670 свих врста", каже он.

Како је посвједочио, у пријашња времена само на основу прављења крижаљки могла се зарадити цијела плата.

За оне који се жале како немају, а притом устају касно, поручује да мало поране.

"Да бисте нешто урадили не може се устати у 10 сати и кукати. Ја сам најбистрији у 2.45 ујутро кад и устајем, а лијежем око седам или осам сати.

Исхак Колонић са супругом Асимом трошкове живота покрива прављењем породичних стабала јер је, како каже, пензија мизерна.

"Људи ми се јаве, попричам с њима сат до два и мене онда пут наведе гдје треба да идем и шта даље радити", казао нам је овај човјек.

Необично

Плакало, Шкиљо, Затезало, Варница, Банда, Битанга, Ћуфта, Гадара, Гузин, Кука, Кобасица, Кусур, Кљуно, Крезо, Кркалић, Маснопита, Мргуда, Мукача, Несирен, Шток, Шепо, Врећа, Плакаловић, Прћић…

Влашић као презиме

Поједини грађани се презивају као и градови у БиХ па је тако забиљежено да имамо презимена Гацко, Гламоч, Прозор, Оџак, Храсница и Кисељак. Презимена имају и по планинама и то су Влашић, Омар, Шатор, или по ријекама попут Дрина и Криваја.

Крушка у личној карти

У широком спектру презимена, Колонић биљежи и она која асоцирају или су идентична са појединим воћкама, биљкама, животињама...

Тако имамо сународнике који се презивају Буква, Ставор, Крушка, Боровница, Кукуруз, Гљива, или по називима животиња гдје се појављује Шаран, Голуб, Чапља, Врабац, Зец.

Шишин Храст

Један од пројеката које Колонић покушава да покрене јесте и да у Љубији оживи вјерски туризам, а на основу легенде о Шишином Храсту, која у овом крају кружи неколико вијекова. Легенда каже како је у турско доба био човјек по надимку Шишо који је свакодневно клањао и вршио обреде. Наишла је турска војска која је мислила да је невјерник и остао је без главе. На мјесту гдје је његова глава стала изникао је храст, који се зове Шишин Храст, а код којег је направљено и турбе.

"Циљ нам је да се направи и асфалтира пут до тог мјеста, као и да се изгради плато", казао је Колонић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.