Рогатичанин Лука Глибо пролио зној да се поклони српским жртвама

 Рогатичанин Лука Глибо пролио зној да се поклони српским жртвама 24.08.2018 14:05 | Сретен Митровић

Рогатица - Пут од Рогатице до Пребиловаца, дугачак скоро 250 километара, бициклиста рекреативац Лука Глибо савладао је на два точка за 11 сати ефективне вожње.

За ту релацију аутомобилом је потребно око три сата вожње, а Глибо је идући преко Фоче, Гацка, Берковића и Стоца, како каже, педалисао до Пребиловаца код Чапљине.

За тај својеврсни подвиг он је издвојио два дана. Првог дана, уз подршку сестрића Слободана Миладиновића који га је пратио у аутомобилу, возио је за бициклисте врло тешку и опасну дионицу од Рогатице преко Фоче, Тјентишта, Сухе и Чемерна до Гацка у дужини од 120 километара.

Преноћили су, прича Глибо, у Гацку.

- Наредног дана наставио сам вожњу преко Берковића и Стоца ка Пребиловцима, односно још око 115 километара.  Опет тешка дионица, а у Херцеговини упекло. На неким дијеловима пута топио се асфалт. Литре зноја гризле су лице док је организам тражио течност. Одмор нисам желио јер је за мене то било поклоничко путовање, а оно тражи аскетизам и одрицање - каже Глибо.

Идеја да бициклом пређе пут од Рогатице до Пребиловаца “кувала се”, каже, од првог дана када је сјео на бицикл.

- Мој отац, професор историје, рођен је у селу Тасовчићи близу Пребиловаца и пуно ми је причао о страдању Срба из долине Неретве у Другом свјетском и посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату. Говорио је да је ријеч о највећем српском стратишту за који су синоним Пребиловци. Зато сам, кад већ мој отац није више са нама, сматрао да је вриједно помучити се и доћи до тог светог мјеста и поклонити се сјенима убијаних жртава само зато што су били Срби - истакао је Глибо.

Истиче да је остварио своју, али и потајну жељу покојног оца који се радо враћао у своје Тасовчиће.

- Ту су настале и моје највеће емоције из дјетињства према том крају. Научио сам пливати на Брегави испод Клепачког моста, а у Тасовчићима код трафо-станице добио сам прве часове за вожњу бицикла - прича поносни Рогатичанин.

На крају, признаје да му је пред самим циљем снага била на  измаку.

  • Криза је била на врхунцу кад сам кренуо од Клепачког моста уз посљедњи успон. На моје задовољство, угледао сам звоник цркве у Пребиловцима, који се помаљао иза брда. То ми је дало нову снагу и савладао сам узбрдицу - рекао је Глибо.

Тест за организам

Лука Глибо прича да је путовање бициклом било тест за организам.

- Била је то прилика да спознам имам ли, прије свега, менталну снагу да се изборим са силним километрима, успонима, низбрдицама, вјетром, кишом, сунцем, аутомобилима и камионима и другим тешкоћама које  бициклисте прате на путевима без стаза за вожњу бицикала. Побиједила је љубав према бициклизму. Она ме је све више вукла у нове туре, новим предјелима и уживању у природи и чарима слободе - испричао је овај Рогатичанин.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица