Пуних 60 година Назиф сакупља смртовнице, написао и своју

Каже како их има неколико хиљада и жали што их је значајан број неповратно уништен током ратних дешавања, када је била запаљена његова кућа. Присјећа се како је прву осмртницу скинуо са стабла липе давне 1958. године, када је овај необични хоби постао његова опсесија.

Од тада свакодневно посјећује мјеста гдје се постављају обавијести о умрлима, скида их и смјешта у свој архив. Док листа албуме у којима су осмртнице лијепо сложене и сортиране, искрсавају успомене и сјећања на бројне преминуле и заборављене Сањане.

Има фотографију сваке или дио на којем су уписани подаци о умрлом, мјесто укопа, година, датум, име и презиме. То је као у матичном уреду, када тражите смртни лист покојника.

"Волим имати осмртнице драгих људи које сам познавао, својих пријатеља и суграђана, без обзира на то ко је које вјере или националности био. Из тога се, ево, изродило да сам постао прави 'овисник' о осмртницама. Често се дешава да дођу људи и интересују се када је преминуо неки њихов блиски рођак или пријатељ. Ја тада излистам архиву и кажем им тачан датум", говори Нафиз док пребире по фотографијама умрлих. Његова супруга Наила нерадо гледа на његов хоби и каже како би више вољела да се бави нечим другим.

 "Свако се нечим бави, а он је изабрао осмртнице. Ово је за мене лудост. Раније се дешавало да идемо аутом негдје. Без обзира на то да ли грми, сијева или падају киша или снијег, ако би угледао осмртницу, он ће стати па макар све отишло к врагу. Скинут ће осмртницу са дрвета или неког другог мјеста и наставити пут кући. Не могу се пожалити на њега као мужа, вриједан је, искрен, воли породицу, али то ми је стварно необичан хоби", чуди се Наила.

На крају разговора Нафиз нам је открио и једну тајну. Израдио је своју осмртницу, само још треба уписати датум смрти. На крају додаје како би највише волио знати хоће ли неко његову скинути и архивирати онако како то он уредно ради већ пуних 60 година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.