Пастир са Мањаче: Ни зиме нису што су некад биле VIDEO

Пастир са Мањаче: Ни зиме нису што су некад биле VIDEO 03.01.2018 16:23 | ELTA TV

Бањалука - Сасвим су ишчезла стада на Мањачи. Све је мање и пастира. Некада их је на десетине било, а данас се на прсте избројати могу, са сјетом се присјећа осамдесетогодишњи Драгомир Савановић. Пастирским послом каже, бави се одувијек. Нема пута којим са овцама прошао није.

"Сву сам Хрватску прошао и пола Републике Српске. Само пар задњих година не идем никуда. Пола Српске Републике сам прешао, Лијевче читаво, до Прњавора, Дервенте, Бијељине, Хрватску сву, до Загреба и Словеније. Некада је, када нападају велики сњегови на Мањачи, то био једини начин да овце преживе. Некада је и слабо сијена било. Сада има. Људи бацају вјештака"  збори Драгомир.

Има бар двадесет година како су зиме благе, каже даље Драгомир. Снијег данас падне, сутра га већ нема. Није ко некада. Али за тим временом не жали.

"Иначе то ваља за чобане. Не мора се од куће ићи. Ко може, додуше то је још ибоље, нема трошка великог. Ко остане и храни овце од куће има трошак велики. Ако им не дајеш жита – слабо."  На питање колико оваца у стаду има кроз смијех одговара да то прави чобани никада неће рећи, то је кажу такав Закон.

Драгомиров син Мишо, бави се сточарством.  Овце које су се недавно ојањиле смјештене су у стаји. На топлом.  Није ово нимало лак посао, поготово зими кад задува вјетар и напада два метра снијега на Мањачи.  Треба овце и сачувати и прехранити.

"Борба, радимо, патимо се , видиш како је то све. Морамо жито купити. Купујемо у Лијевчу. Баш јуче сам истоварио неких четрдесет метара кукуруза, зоби неке и јечма, и тако. За зиму ми треба бар два вагона жита."

Посао са узгојем оваца је ипак добар посао, каже Мишо. Може се преживјети ако се ради. На жалост не музу овце, тако да млијека и сира нема.

"Прије рата је нешто мужено, а сада нема ко. Јањци и овце. Само то. Вуне имамо, али нико не купује. Немаш коме продати. Имамо вуне од задње три четири године. Нема интересовања. Не праве више ћилиме изгледа. А ни војска не прави одијела. Овчији сир и кајмак би се још и продали да има ко то да ради. Остало је само на овци и јањету."  вели Мишо.

Цијена је иста задњих 15 година каже Мишо. Јањци су око пет марака по килограму. Тако се то креће.  Тек да се трошкови покрију.   "Не знам, пуно кошта, ту само главница се покрије. Ако водиш рачуна можеш саставити тек крај с крајем, ако нешто изграђујеш, или неку машину купујеш не можеш. Мораш се задужити." прича Мишо, говорећи како је сада стање пуно боље него прије. Вода је коначно прошле године стигла са Вулина, а проблема понекад  имају још само са струјом.  Тешки услови живота, и вјечита борба са временским  неприликама ипак су натјерали су многе да одустану од бављења сточарством на Мањачи, понавља  Драгомир Савановић.

"То слабо прихавата народ, те овце. Шта ја знам. А није да се не може зарадити. Ко хоће радити, може и зарадити. Нема хљеба џабе. Ко год ради мора имати круха."  закључи Драгомир. На крају нам рече да су зиме на Мањачи некада трајале од Томина до Ђурђева дана. Посљедњих пар година све су краће. Ипак, не треба се замајавати,  права зима  тек сада стиже рече нам стари пастир са Мањаче, поздравивши нас и упутивши се ка стаду своме,  док планински врхунски силно, силно одјекују.