Ненадове резбарије стигле до Aмерике

Сретен Митровић
Ненадове резбарије стигле до Aмерике

Рогатица - Иако је послије 30 година рада као чиновник при министарствима одбране добио отказ, Ненад Каностревац није се обесхрабрио, већ је утјеху пронашао у својој старој љубави - дрводјељству.

Највише својих умјетнина овај Рогатичанин поклања пријатељима. Нешто, признаје, прода као сувенире, али никада сам не одређује цијену, а његове резбарије стигле су до Њемачке, Aмерике, Канаде...

Да би направио воденицу, вриједном тесару треба најмање седам дана. Дрво мора бити потпуно суво, а најлакше је радити са липом, јавором, трешњом, јасиком. Од материјала Каностревац још користи боје и висококвалитетно љепило, а од алата разне пиле за резбарење и глијета.

Ненад је прво направио викенд кућу и пратеће објекте у родном селу Јасик, на граници општина Соколац и Рогатица, одакле је са родитељима отишао у Сарајево док је био дијете.

- Међу пратећим објектима у Јасику направио сам вишенамјенску печењару и оно чим се највише поносим - пчелињак. У њему је до прошле зиме било и по 50 друштава пчела. Екстремна прошла зима десетковала је и мој пчелињак. Остало ми је свега десетак друштава. Због тога сам морао да купујем нове ројеве да бих некако скућио двадесетак, које сам, за сваки случај, недавно подијелио у два дијела и један оставио у Јасику, а други донио у Ковањ код Рогатице - прича Ненад.

Дјела овог педесетчетворогодишњег Рогатичана, која настају из хобија, могу се сврстати у својеврсну умјетност. Док је био млађи у слободно вријеме од палидрваца Ненад је правио Aјфелову кулу, Титову родну кућу, мост на Неретви у Јабланици, Титову пећину у Дрвару и низ других минијатурних објеката, који су, на његову жалост, остали у породичној кући на Бреки у Сарајеву, коју су Каностревци, спасавајући живе главе, морали да напусте ратне 1992. године.

- Умјесто предмета од палидрваца сада у сувенирској намјени правим старе куће брвнаре прекривене шиндром, воденице са кошевима за жито и осталим воденичким инвентаром и друге предмете од дрвета. Ту су у комбинацији резбарено дрво-слика српски манастири попут Острога, ћуприја на Дрини у Вишеграду и слично - казује Ненад.

Сабор Каностреваца

Ненад је један од организатора и оснивача петровданског сабора Каностреваца рођених у Јасику, који се одржава већ пет година и окупља и до стотину посјетилаца свих генерација.

- На наш сабор долазе сви који су рођени или потичу од Каностреваца са цијелим породицама. Дођу тако рођаци из Сокоца, Рогатице, Бијељине, Пала, Мислова, али и из Њемачке и Србије. Скупимо се уочи Петровдана и, уз иће и пиће, пјесму, игру и весеље, обавезно дочекамо на ногама велики празник - рекао је Ненад.

 

 

 

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана