Лоредана кроји из љубави

Радња је названа по власници Лоредани Николети Ђокић, мајстору кројачког заната, која је то умијеће стекла школујући се у родном граду Баја Маре, средишту румунске покрајине Марамуреш.

Љубав према кројењу Лоредана је стекла још као дјевојчица, играјући се са луткама, чије је хаљинице сама кројила.

Већ тада, она је схватила да је кројачки занат управо оно чиме жели да се бави у животу.

У Румунији је упознала момка из Власенице Драгомира Ђокића, заљубила се и одлучила да своју будућност веже за Драгомира и ово мјесто.

“Овдје сам дошла 2001. године. У почетку је било тешко јер сам морала много да научим, али када се ради из љубави - проблеми се лакше савладавају. Сада сам мајка двоје школараца и радим посао који волим”, истиче Лоредана за Срну.

Прије три године отворила је радњу. У почетку, муштеријама су били интересантни њен необичан акценат, љубазност и радни манири, који овом поднебљу баш и нису својствени.

“Било је и необичних питања и смијешних ситуација, али веома брзо људи су се навикли на мене, а и ја на њих. Сада се осјећам као права Власеничанка”, наводи Лоредана.

Она шије и свечане хаљине, матурске тоалете, радне мантиле, па чак и народне ношње.

“Љетос сам скројила двије уникатне ношње које су завршиле у Канади”, напомиње Лоредана.

У Власеници, као и у другим мањим срединама, старе занатске и трговачке радње у све већој мјери нестају, а потискују их продавнице са модерном и јефтином робом, кафићи, кладионице и посластичарнице.

Већина заната полако одлази у заборав јер нико не жели да се бави тиме, а и куповна моћ натјерала је многе да ставе катанац на своје радње. И Лоредана је тога свјесна.

“Данас је тешко опстати у овом послу. Технологија полако потискује радну снагу, а текстилна индустрија одумире”, каже она.

Лоредана се ипак нада да ће у њеној радњи у Власеници још дуго бити посла.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.